Gruzijski parlament odobrio je u prvom čitanju predlogu zakona o „stranim agentima“ za koji je Evropska unija rekla da rizikuje da blokira put zemlje ka članstvu i izazvao je proteste u glavnom gradu Tbilisiju treću noć zaredom.
Na sudbinu zakona se naširoko gleda kao na test da li Gruzija, 33 godine posle raspada Sovjetskog Saveza, namerava da ide putem integracije sa Zapadom ili da se približi Rusiji. Kritičari upoređuju nacrt sa zakonom koji je Rusija uveliko koristila za suzbijanje svih neslaganja sa vlastima.
Najmanje 10.000 protivnika zakona okupilo se ispred parlamenta, dan nakon što je policija upotrebila biber sprej da demonstrante udalji od dela zgrade. Nekoliko hiljada demonstranata otišlo je ispred zgrade vlade, koju su obezbeđivale jake policijske snage, da zahtevaju sastanak sa premijerom Iraklijem Kobahidzeom, glavnim pobornikom zakona.
Neki demonstranti su nosili šlemove i maske i sukobili su se sa policijom ispred zgrade. Osamdeset tri od 150 poslanika glasalo je za, dok su opozicioni poslanici bojkotovali izjašnjavanje.
Predlog mora da prođe još dva čitanja pre nego što postane zakon. To bi zahtevalo da se organizacije koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva registruju kao agenti stranog uticaja.
Ubrzo posle glasanja, EU je u saopštenju navela: „Ovo je veoma zabrinjavajući razvoj događaja i konačno usvajanje ovog zakona bi negativno uticalo na napredak Gruzije na njenom putu ka EU. Ovaj zakon nije u skladu sa osnovnim normama i vrednostima EU“.
U saopštenju EU se ističe da bi predloženi zakon „ograničio kapacitet civilnog društva i medijskih organizacija da rade slobodno, mogao bi da ograniči slobodu izražavanja i nepravedno stigmatizuje organizacije koje pružaju beneficije građanima Gruzije“.
EU je pozvala Gruziju da se „uzdrži od usvajanja zakona koji mogu ugroziti put Gruzije ka EU“. Sjedinjene Države i Britanija su takođe pozvale Gruziju da ne usvoji zakon.
Premijer je, u komentarima koje je citirala novinska agencija Interpres, rekao da zapadni političari nisu izneli nijedan valjan argument protiv zakona i da njihove izjave neće podstaći vladu da promeni mišljenje.
Predsednica Gruzije Salome Zurabičvili, čija je uloga uglavnom ceremonijalna, rekla je da će staviti veto na zakon ako bude usvojen. Ali parlament ima moć da prevaziđe njen veto.
Vladajuća partija "Gruzijski san", koja se suočila sa optužbama za autoritarnost i preteranu bliskost sa Rusijom, saopštila je da je predlog zakona neophodan za promovisanje transparentnosti i borbu protiv „pseudo-liberalnih vrednosti“ koje nameću stranci.
'Ruski zakon'
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su dve osobe privedene na poslednjem protestu. Demonstranti koji osuđuju nacrt kao "ruski zakon" delovali su neustrašivo.
„Vrlo je teško predvideti bilo kakav scenario, jer je vlada nepredvidiva, nepouzdana, neistinita, sarkastična i cinična“, rekao je aktivista Pata Sabelašvili. „Ljudi ovde dolaze u rekama".
Parlament je usvojio zakon u prvom čitanju na burnoj sednici tokom koje su četiri opoziciona poslanika uklonjena iz sednice uz povike „Ne ruskom zakonu“ i „Izdajnici“.
Mnogi u južnokavkazskoj zemlji od 3,7 miliona stanovnika, koja je 2008. izgubila kratki rat sa Rusijom oko otcepljene teritorije Južne Osetije koju podržava Moskva, gledaju na Kremlj sa dubokim podozrenjem.
Rusija je u sredu saopštila da nema nikakve veze sa zakonom i branila to kao „normalnu praksu“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ga koriste spoljni akteri da podstaknu antiruska osećanja.
Predlog zakona je prvobitno predstavljen u martu 2023, ali je povučen nakon dve noći nasilnih protesta i povećao je podele u duboko polarizovanoj Gruziji. Koalicija opozicionih grupa, civilnog društva, poznatih ličnosti i predsednice okupila se da se tome suprotstavi.
