Iako su se protesti nastavili u Beogradu i danas, ali Fejsubuk stranica "Protiv diktature", koja je pokretač izlaska na ulicu, pozvala je građane da odluče da li će pauzirati za uskršnje praznike i iskoristiti ovo "vreme da se osnaži koordinacija i komunikacija sa ostalim gradovima" . Da li studenti i drugi koji su ih podržali, posustaju ili je u pitanju samo predah, još uvek nije jasno. I mnoga druga pitanja, kada je ovaj protest u pitanju, ostaju nerazjašnjena - da li im je potreban vođa ili neki oblik liderstva, eventualna bolja organizacija, a možda i drugačiji ili dopunjeni spisak zahteva? Za sada je na stranici "Protiv diktature" najavljeno da će se protesti nastaviti 18. aprila.
Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke kaže da se protesti verovatno nastaviti jer su se grupe nezadovoljne sa socio-ekonomskom situacijom pridružile onima koji su prvi izašli na ulice. “Kao posledica toga građani sada izražavaju generalnu zabrinutost uvezi zloupotrebe vlasti i idu dalje od inicijalnnog zadovoljstva nefer izborima,” kaže Brusis. .
"Pravilna organizacija, bez jasnog vođstva i ne fokusiranje na jedan broj lidera je nešto što se u autoritativnim režimima pokazalo kao dobra bezbednosna strategija, jer u nekosolidovanom tipu demokrature, kao što je naša, opozicija rizikuje da bude inflamirana u medijima i da bude izložena svakoj vrsti pritiska. Tu vrstu priče je ovde patentirao još Otpor pre 20 godina," kaže profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković.
Na pitanje da li su nedostatak bolje organizacije i eventualnih lidera protesta ono što može da uzrokuje povlačenje ljudi sa ulica, Vladimir Gligorov, ekonomista i ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studijekaže da misli da to nije slučaj.
"Jer cilj nije da se promeni rezultat izbora ili da se vlast natera na neke veće ustupke, već da se izrazi nezadovoljstvo. Tako da neće biti nekih razgovora ili pregovora sa vlasti, pa neka posebna organizacija nije ni potrebna," objašnjava Gligorov.
Brusis takođe mislida trenutno,ovoj grupi ili pokretu, ne treba jasno vođstvo ili bolja organizacija “jer decentralizovane mreže grupa I organizatora osiguravaju fleksibilnost, otvorenost i civilni duh pokreta”.
“Ali isto tako, iskustva sa drugim pokretima koji su protestvovali, govore da bi čvršća organizaciona struktura bila uslov za bolju pregovaračku poziciju na duže staze,” objašnjava Brusis.
Stojiljković podseća i na proteste koji su obeležili Srbiju devedesetih godina, uočava mnoge sličnosti sa ovim izlaskom na ulicu danas, ali da ne bi voleo da se raspišu novi izbori iz više razloga. Profesor FPN-a objašnjava da Vučić i dalje ima veliku podršku, da je opozicija slaba, a da je ono što treba da se menja u državi sistem i njegova infrastruktura i da opozicija u takvoj situaciji ima malo šansi na glasanju.
"Ako pravite analogiju sa uspešnim protestima koji posle uspeju da postanu i pokreti za promene ili ne uspeju, onda su vam i devedesete isto tako neka vrsta priče za poređenje, da za nešto što su građanski i studentski protesti nije dobro da budu pod nekom vrstom partijsko-političkog kišobrana, pogotovu kada te partije nisu naročito omiljene i imaju gubitnički imidž," navodi Stojiljković.
On dodaje da su opozicione partije imale gubitnički imidž i pre protesta '96. i '97. godine, ali i da ga imaju i sada i podseća da su se i "devedesetih godina dešavali protesti kojima se iznude izbori, pa onda na njima, što bi rekli klinci, razvali Milošević, odnosno sada Vučić".
Ovde nije problem formalne procedure samog izbornog dana, nego duboka neravnopravnost samih pravila igre i uslova u kojima se igra izborna igra, objašnjava Stojiljković.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da podržava ulične proteste, da je obaveza države da obezbedi demokratska pravila za šetnju i demokratsko obraćanje.
"Mi ćemo da nastavimo da radimo svoj posao, a njih molim da šetaju što je moguće duže, utoliko u političkom smislu za mene bolje. Samo ih molim i želim da to bude mirno," rekao je Vučić.
Vučić je dodao da građani moraju da razumeju, kada je reč o protestima, da je obaveza države da poštuje manjinu i njihovu političku volju.
"Dokle će potrajati? Napravio bi analogiju sa '96. godinom - kada god bi zahtevi zamrli, tadašnji režim je svojim autogolovima, kontramitinzima, pritiscima davao dodatnu energiju. Poučen tim iskustvom, za sada ovaj režim i Vučić pokazuju jednu vrstu reagovanja koji govori o protestima kao "prazniku demokratije", ali je pitanje ukoliko to bude uporno i masovno i potraje, koliko će režim početi da gubi nerve, pogotovu na tim svojim srednjim nivoima," navodi Stojiljković.
Gligorov misli da će se protesti nastaviti i da će potrajati, jer su izraz dubokog nezadovoljstva građana u Srbiji.
"Kritike koje im upućuju Vučić i drugi ih podstiču da nastave. Cilj je da se ojača opozicija i okončaće se kada se oceni da je taj cilj postignut. Ako ne dođe do sukoba, jer bi to promenilo stvari," upozorava Gligorov.
Brusis očekuje da ljudi smanje svoje prisustvo na ulicama ukoliko vlada pokaže spremnost da shvati njihove zahteve ozbiljno, ali i da uđe u konstruktivan dijalog sa pokretom.
Analitičari smatraju da Vučiću poslednjim izborima nije bila namera da preuzme samo funkciju novog predsednika, već da i postavljenjem premijera države koji bi bio slaba i njemu poslušna figura, uz podršku većine u skupštini, sebi omogući neku vrstu autokratije u narednim godinama.
"Parola "Protiv diktature" je važna, jer je upozorenje Vučiću koji će akumulisati svu vlast. Što se tiče zahteva u vezi sa sredstvima javnog informisanja i kada je reč o organizaciji i sprovođenju izbora, to može da ima pozitivne posledice po gradske i skupštinske izbore," rekao je Gligorov za Glas Amerike.
Stojiljković pak primećuje da se protesti iz devedesetih i ovi današnji razlikuju i u poziciji međunarodne zajednice.
"Ono što je malo čudno je što vlast optužuje zapad za infrastrukturnu podršku ovim protestima, a istovremeno vlast je klijent i miljenik zapada, od čijih političara dobijaju i direktnu podršku. Tako da smo u nekoj situaciji paranoje - svako ima svoj Zapad," kaže profesor FPN-a.
On smatra da bi bilo najbolje da zapadne zemlje pomognu procese promena u Srbiji, jer se" tako stiče autoritet, a ne da se povremeno menjaju konji za trku".
"Jer prosto u Srbiji svako ima osećaj da Vučić nije Zapad, a i da bi zapad voleo da je on nešto slabiji," kaže Stojiljković.
Brusis vidi ove proteste kao bitne za mlade ljude u Srbiji koji će omogućiti socijalizaciju mlađih naraštaja u kritične, civilno misleće ljude.
“Ovi protesti su bitni jer se dešavaju u situaciji gde mas mediji, konvencionalne opozicione partije i druge političke institucije nisu sposobne da omoguće efektivan balans moći.” rekaoje Brusis za Glas Amerike.