Postojeći sistem paušalnog oporezivanja preduzetnika u Srbiji ima dobrih strana i prilikom njegove reforme i poboljšanja, trebao bi paziti da se ni jedno od dobrih rešenja ne ugrozi i da se IT preduzetnici ne oteraju iz zemlje. Međutim, potreba za poboljšanjem postoji, pre svega u pogledu ukidanja arbitrarnosti prilikom određivanja poreske stope, mogućnosti jasnog izračunavanja poreza i pre ulaska u posao, kao i digitalizaciji i ubrzavanju cele procedure, rečeno je u utorak na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku USAID-a projektu, predložila je da se izmenama paušalnog poreskog sistema pojasni koje delatnosti mogu da budu u paušalnom poreskom sistemu i da se smanji poresko opterećenje za preduzetnike čiji je prihod manji od minimalne zarade, kako bi se stimulisali preduzetnici da prijave radnju i legalno posluju, kao i da se finansijske obaveze plaćaju na jednom, umesto na četiri mesta.
Dušan Vasiljević iz NALED-a, saopštio je da se procenjuje da u Srbiji posluje oko 100.000 preduzetnika koji ulaze u paušalni režim oporozivanja, dok se računa da je od toga oko 7.000 IT-evaca.
"Ključna stvar koju reformom treba uvesti je preciziranje kriterijuma po kojima se utvrđuje visina paušanog poreza, kako bi privrednici mogli da računaju sa predvidivim troškovima poslovanja", rekao je Vasiljević i istakao da paušalaci čine manjinu među preduzetnicima, ali i dalje uplaćiju najveći deo poreskih prihoda države.
Dodao je da treba olakšati i postupak započinjanja i izlaska iz biznisa jer sada, kada se registruje firma, nije poznato po kom režimu će biti oporezovana, već to procenjuje poreski službenik.
Milivoje Jovanović, iz Udruženja za razvoj preduzetništva iz Niša naglasio je da je inicijativa NALED-a pokrenuta sa inicijativom da se paušalnim sistemom oporezivanja obuvhate svi preduzetnici koji danas imaju velike probleme sa utvrđivanjem poreza, registracije, uz nedoumice da li će biti u sistemu.
Direktor vojvođanskog IT klastera, Milan Šolaja, rekao je da je država zabrinuta zbog manjka priliva u budžet i da bi najviše volela da paušalci plaćaju 60 odsto poreza na prihode, kao da su zaposleni. Sa druge strane, namera IT sektora je da ostane konkurentan.
Šolaja je rekao da reformom poreskog sistema treba vratiti poreski kredit, a da bi država trebalo da ukine subvencionisanje firmi koje se bave IT biznisom pošto to nije sektor gde ima nezaposlenih.
Predstavnica StartIT centra Zoja Kukić rekla je da ima veliki broj onih koji nisu u sistemu oporezivanja, jer zarađuju 600-700 evra mesečno i zato ne žele da daju 200-300 evra državi. Oni strahuju od viših stopa paušalnog poreza, a ako bi se to dogodilo, to bi značilo izlazak određenog broja ljudi iz sistema, "a to u Srbiji nije previše teško".
Miodrag Ranisavljević, IT preduzetnik i paušalac, ocenio je da je većina ljudi iz IT sektora imala mogućnost da se iseli iz Srbije, ali da su mnogi ipak ostali da rade iz svoje zemlje i da svoj posao rade globalno. Međutim, podsetio je da Estonija, na primer, omogućava takozvano digitalno državljanstvo, što je samo jedan od načina da predizetnici u IT sektoru "pobegnu" iz Srbije, odnosno da prebace svoje poslovanje u neku drugu zemlju, što bi značilo da država Srbija gubi prihode.
"I najveće svetske kompanije idu tamo gde su troškovi poslovanja najniži. Razmišljajte tržišno, to treba da bude primarni kriterijum, pogotovo ako želimo da zadržimo ljude u zemlji", rekao je on i dodao da je paušalni model da i honorarci koji ne plaćaju nikakav porez, uđu u sistem.
Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije, podsetila je da kada god je država htela da napravi nešto u korist IT sektora, neko iz sveta rekao je da nije dozvoljeno favorizovati jednu struku ili delatnot. Ipak, u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i još nekim zemljama država je donela propise za podsticaje u IT sektoru.
"Naši diveloperi imaju ozbiljan problem da se izbore za posao, mi to znamo. Cilj države da napravi što povoljnije zakonodavno okruženje, da se ljudima ne isplati da odu iz zemlje, nego da ostanu a da svoje delatnosti obavljaju slobodno ovde", rekla je ona.