Iako je počeo poslovanje u Srbiji pre gotovo tri i po godine, Pejpal na tržištu te zemlje i dalje ne funkcioniše u punom obimu. Međusobno plaćanje između rezidenata Srbije nije omogućeno jer Pejpal, iako registrovan na teritoriji cele EU, nije posebno registrovan i u Srbiji kao institucija elektronskog novca. Ima li Pejpal interes da se posebno registruje u Srbiji, kako bi mogao da postane u potpunosti dostupan i kolike probleme ovakva situacija pravi preduzetnicima u Srbiji, posebno onima koji svoje usluge nude online i postoje li načini da se ipak posluje onlajn u Srbiji?
Pejpal (PayPal) je sistem za elektronsko plaćanje koji postoji od 1998. godine. Od 2002. godine sastavni je deo Ibej (Ebay) korporacije. Sedište kompanije je u San Hozeu u Kaliforniji, a za jedinstveno tržište Evropske unije, registrovan je od 2007. u Luksemburgu.
Ovaj servis služi za primanje i plaćanje novca onlajn, putem mobilnih uređaja i u prodavnicama. Slanje novca moguće je bez deljenja finansijskih informacija sa drugima, a pouzdanost ga je učinila izuzetno popularnim u svetu.
Pejpal danas ima oko 143 miliona aktivnih registrovanih naloga, dostupan je na više od 190 tržišta i podržava plaćanje u 25 valuta. Nije dostupan u malom broju zemalja, mahom izolovanih ili zahvaćenih ratom.
Međutim, iako je prisutan na tržištu Srbije od 2013, Pejpal servis državljani te zemlje i dalje ne mogu da koriste u potpunosti.
Reagujući na pitanja i pritiske medija i javnosti, protekle nedelje oglasila se Narodna banka Srbije objašnjavajući zašto Pejpal i dalje ne funkcioniše u punom obimu u Srbiji.
Pejpal, saopštila je centralna banka, nije podneo zahtev za licencu institucije elektronskog novca kod NBS.
Zbog toga Pejpal može da služi domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu, saopštava centralna banka i objašnjava da je licenciranje kod NBS uslov da bi rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko Pejpala ili Skrila.
NBS tvrdi da su ovo univerzalna pravila koja važe bez izuzetka i u EU, pa tako Pejpal pruža usluge građanima i kompanijama u EU kao licencirana kreditna institucija sa sedištem u Luksemburgu.
Pružanje platnih usluga je licencirana delatnost svuda u svetu a omogućavanje da se ove usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole Narodne banke Srbije dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u državi u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u EU od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju u odnosu na domaće institucije elektronskog novca na koje se primenjuje (strožiji) režim ekvivalentan u Evropskoj uniji, navodi NBS.
NBS ističe da prema važećim propisima koji uređuju devizno poslovanje nema smetnji da domaće kompanije i građani Srbije vrše ne samo plaćanje, već i naplatu (prijem elektronskog novca) preko strane institucije elektronskog novca po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga u inostranstvu i mogu slobodno da vrše otkup tako ostvarenog elektronskog novca i da prenose sredstva na svoj devizni račun kod banke u zemlji.
Dodaju da je Pejpal pored opcije slanja novca u inostranstvo, u aprilu 2015. godine omogućila i opciju prijema novca u Srbiju, što je bio i osnovni cilj zakonskih izmena iz 2012. godine, kako bi naša IT industrija, start-up kompanije i ostala pravna lica i preduzetnici imali olakšani pristup globalnom tržištu.
Zašto Pejpal ne sme, a trgovina nekretninama i automobilima sme?
Međutim, prema rečima Ivana Ćosića, domaćina konferencije „wwvrsac“ koja će se krajem oktobra održati u Vršcu i na kojoj će biti predstavljeni načini poslovanja iz Srbije na globalnom tržištu, promet iz Srbije je toliko mali da je „apsolutno smešno“ tražiti od Pejpala da se odvojeno registruje u toj zemlji.
„Oni (Pejpal) su ionako zaobilazili Srbiju u širokom luku, njima je najveći promet prijem novca iz inostranstva i kupovina ljudi odavde u inostranstvu. Trgovina između rezidenata je najmanji obim transakcija, a pravi im najviše problema“, kaže Ćosić za Glas Amerike.
Ćosić pita zašto nije povučena paralela sa kupovinom nekretnina ili automobila, koja se vrši u evrima, nego je povučena paralela sa tim da je Paypal registrovan u Lukesmburgu za celu teritoriju EU.
„Naravno da će se registrovati da bi servisirali celo EU tržište, a ne žele da se registruje u Srbiji da bi servisirali sedam miliona stanovnika. Ko će preko njih da trguje“, pita Ćosić.
„Ljudi će to početi da zaobilaze na jednostavan način. Na kraju ćemo imati situaciju da će domaća firma praktično davati na komisionu prodaju stranoj firmi neku robu, tako da će roba kupovati od kupaca koji su ovde, kao da su u inostranstvu, a dostavlja će lokalni isporučilac“, procenjuje Ćosić.
On objašnjava da je pogrešno Pejpal gledati kao banku, a nalog na njemu kao račun, pošto bi se pre moglo reći da je Pejpal pandam pošti. „Ne rade se nikakvi kreditni poslovi preko Pejpala, to je procesor plaćanja, moglo bi se reći da je pandam pošti, a ne banci. Pejpal je pre kao PostNet, kao kad ti neko pošalje novac iz nekog grada – dobiješ SMS i odeš u poštu i podigneš taj novac“, objašnjava on.
Ćosić podseća da je, kada se trguje onlajn, nemoguće znati da li je vaš klijent rezident Srbije ili neke druge zemlje. „Vi nemate taj podatak, znate samo da je ta i ta osoba, ili ta i ta firma uplatila kredit. Državu bi trebalo da interesuje da uzme 20 odsto od te uplate i ništa više. Pospešite poslovanje i uzmite 20 odsto“, poručuje Ćosić.
Rešenje – registrovati firmu u SAD ili čekati EU
Za Marka Mudrinića, urednika portala Netokracija.rs, stav Narodne banke ni malo nije iznenađenje.
I on podseća da je strategija Pejpala doneta na globalnom nivou i da, tako gledano, Srbija kao tržište sa sedam miliona stanovnika toj kompaniji nije posebno zanimljiva, već da je samo deo tržitša Centralne i Istočne Evrope.
„Mi smo se obradovali vešću o dolasku Pejpala. Ja poredim dolazak Pejpala sa ulaskom u EU – ništa se ne može dogoditi preko noći niti će nama iznenada da postane bolje“, kaže Marko Mudrinić za Glas Amerike.
On podseća da je Pejpal omogućio u prvom stepenu da se u Srbiji kupuje preko interneta. U drugom stepenu je omogućio malim prodavnicama, pa i velikim prodavnicama, mogućnost primanja novca. „NBS to jeste lepo objasnila, da je na nivou EU Pejpal registrovan u Luksemburgu. Ali, na nivou EU važe drugi zakoni od onih u Srbiji“.
Mudrinić podseća da se nivo poslovanja kakav se u Srbiji odvija preko interneta, za kompanije poput Pejpal na nivou statističke greške. „Pejpalu nije u interesu, iako to neće javno priznati, da posmatraju tržište Srbije kao takvo. Oni nas posmatraju kao deo tržišta Centralnoistočne Evrope i nisam siguran koliko žele da se registruju posebno u Srbiji, pogotovo ako uzmemo činjenicu da mi jesmo zemlja kandidat i da težimo da uđemo u EU“.
Zemlje u kojima nema Pejpala
Antarktik, Avganistan, Belorusija, Bouvet ostrva, Britanska Teritorija Indijskog Okeana, Centralnoafrička Republika, Demokratska Narodna Republika Koreja, Ekvatorijalna Gvineja, Haiti, Heard ostrvo i Mcdonald ostrva, Iran, Irak, Kuba, Kamerun, Liban, Liberija, Libija, Mijanmar, Narodna Demokratska Republika Lao, Nigerija, Obala Slonovače, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Sirija, Sudan, Uskršnja ostrva, Zimbabve.
U Hrvatskoj, podseća on, Pejpal takođe nije želeo da se posebno registruje, već je kompanija sačekala da ta zemlja uđe u EU i danas se Pejpal tamo normalno korsiti.
Međutim, urednik Netokracije u Srbiji tvrdi da kod nas postoji zabluda da se iz te zemlje ne može efikasno trgovati sa svetom. „To smo mogli i pre dolaska Pejpala, to nije problem. Mnogi su se suočavali sa problemom da ne mogu da naplate putem Pejpala usluge koje rade u Srbiji. Ali, otvoriti danas firmu u Americi košta 500 dolara. Svaki ozbiljniji tehnološki startap ili servis koji isključivo može da posluje tim putem, koji ima potencijalno veliko tržište u Srbiji, će to da uradi. Ne postoji ni jedan mogući problem koji će da vas spreči da naplatite nešto putem Pejpala u Srbiji, ali nažalost, ta firma neće moći da vam bude registrovana u Srbiji“, kaže Mudrinić.
„Neće Pejpal spasiti ni jednog srpskog internet preduzetnika koji pokušava nešto da radi. Sva ta pompa oko dolaska Pejpala i usluga koje nudi je na neki način izgovor ljudima zbog čega neke druge stvari nisu uradili“, tvrdi Mudrinić.
Pejpal se vodi time da jesu dostupni, ali da ne mogu da imaju regulativu istu u svakoj državi. U ovom trenutku, ako govorimo o prodavcima koji koriste Pejpal, da bi naplatili svoje usluge građanima Srbije, mislim da ne mogu da se nabroje pet firmi koji to rade.
„Mi živimo u zabludi da će klompanije kad dolaze da urade nešto specifično za naše tržište, ali ne – neće, jer mi smo zapravo jako mali. Zašto bi se jedan Pejpal, koji vredi kao par naših godišnjih bruto nacionalnih dohodaka, posebno bavio Srbijom?“.
Prema Mudrinićevom mišljenju, NBS jeste suviše kruta i godinama posluje po polisi zatvorenosti, kao da „živi u prošlom veku“. Postoji puno stvari koje bi NBS mogla da uradi, da uspostavi komunikaciju sa aj-ti preduzetnicima i da vidi kako bi mogla da pomogne. „Drago mi je da se o ovome priča i da je NBS izbacila ovo saopštenje i sad konačno znamo na čemu smo“, zaključuje Mudrinić.