Austrijski diplomata Volfgang Petrič poručio je na konferenciji "Evropska bezbednost na raskršću multilateralizma i unilateralizma", da Evropa mora da postane akter u pitanjima bezbednosti, te da se konflikti moraju rešavati na miran način.
"Moramo uspostaviti kao rešenje kompromis, da rešavamo probleme uz poštovanje druge strane i na taj način radimo nešto što ide u korist građanima našeg kontonenta", kazao je Petrič.
Predsedavajući Generalnog saveta za međunarodna pitanja, koji je i predsednik Komisije za međunarodne aktivnosti Predsedništva Generalnog saveta Stranke Ujedinjene Rusije Andrej Andrejevič Klimov ističe da u Rusiji smatraju da bezbednost u Evropi ne može da se deli i da je to nemoguće.
Govoreći o tome kako funkcionišu rakete srednjeg i kratkog dometa, Klimov navodi da čim neko počne da obezbeđuje svoju bezbednost raketama srednjeg dometa, Moskva će morati da se brani.
"Kada je reč o raketama kratkog dometa tu se radi o minutima, da li se može doneti politička odluka u roku nekoliko minuta ili doći do kompromisa? Ne", kazao je Klimov.
On strahuje da ljudi potcenjuju potencijalne rizike koji su svuda oko nas i predlaže da donosioci odluka u Evropi, ali i u svetu, ne razmišljaju šta se desilo pre 10 ili 50 godina, već šta se može desiti u sadašnjem trenutku.
"Mi govorimo o realnoj situaciji u kojoj se nalazi Evropa i možda cela planeta. Moramo da radimo na novim sporazumima koji bi obezbedili veću bezbednost Evrope. Svi treba da zadrže oružje na svojim teritorijama", ističe Klimov.
Poslanik Bundestaga Armin-Paul Hampel naveo je da je Evropa previše slaba da postane kompetitivan igrač i da je potrebno da stari kontinent povrati samopouzdanje, da redefiniše svoju poziciju i svoje bezbednose interese.
"Najviše smo ugroženi u Evropi, poništavanje sporazuma iz Helsinkija najviše uticaja ima na Evropu", kazao je Hampel.
Kako kaže, namera evropskih zemalja trebalo bi da bude da ponovo postanu igrač.
"Moramo da razgovaramo sa Moskvom o bezbednosti. Izgubili smo uticaj na Bliskom istoku, uništeni su Libija, Irak, Sirija u poslednjih 20 godina, a pre toga su to bile stabilne zemlje i tampon zona za konflikte. Moramo da budemo aktivni u kreiranju bezbednosnih politika", kazao je Hampel.
Istakao je međutim, da nijednoj zemlji ne treba dozvoliti da se meša u unutrašnja pitanja druge zemlje, što je, prema njegovom mišljenju, ključna fraza koju treba da sadrži novi sporazum.
Kako je naveo, Rusija je deo Evrope i nema mira u Evropi bez Rusije, što sve zemlje u Evropi moraju da shvate.
