Predloženi američko-severnokorejski samit je za sada samo to: predlog. U ovonedeljnom izdanju “Zajedno sa Gretom Van Sasteren”, analitičari ističu da je, kao što su logistika i vreme održavanja razgovora još uvek nepoznati, to slučaj i sa definicijom istinskog napretka za sve učesnike.
Medjunarodna nastojanja da se Severna Koreja navede da sedne za pregovarački sto u vezi sa njenim nuklearnim programom i pretnjom koju on predstavlja za Korejsko poluostrvo i šire, intenzivirana su tokom proteklih nedelja.
Nakon saopštenja Bele kuće da će se predsednik Tramp sastati sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, Severna Koreja nije zvanično potvrdila takav sastanak.
Tokom proteklih nekoliko dana predstavnici Sjedinjenih Država, Japana, Južne Koreje i Severne Koreje razgovarali su u Finskoj, Švedskoj i San Francisku da bi utvrdili agendu za razgovore.
Gilbert Rozman iz Istaživačkog Instituta za spoljnu politiku kaže da Kim Džong Un ima jedan veoma jasan cilj.
“On želi priznanje Severne Koreje kao neke vrste ravnopravne države. A da bi to dobio mora da zadrži svoje nuklearno naoružanje, ili da uspostavi neki neverovatan odnos u kojem će čitav region priznati Severnu Koreju kao jaku silu, koja će biti ozbiljno nagradjena. On želi da oblikuje budućnost Korejskog poluostrva i uspostavi pravu ravnotežu snaga u Severoistočnoj Aziji kako bi očuvao svoj režim i stekao uticaj.”
Reporterka Korejskog servisa Glasa Amerike Koni Kim kaže da su sankcije UN-a primorale Kim Džong Una da razmotri razgovore, što je rezultiralo njegovim nedavnim saopštenjem da je “otvoren za dijalog” sa Seulom.
“On je pružio maslinovu grančicu Južnoj Koreji, ali istovremeno preti Sjedinjenim Državama da je nuklearno dugme na njegovom radnom stolu, čime verovatno želi da izazove jaz izmedju dva saveznika i ublažie sankcije.”
Džon Lenčovski je predsednik Instituta za svetsku politiku. On kaže da bi Sjedinjene Države trebalo da nastoje da promene priču koji gradjani Severne Koreje slušaju već decenijama.
“Mislim da bismo morali da počnemo da razmišljamo ne samo o odnosima sa severnokorejskom vladom. Moramo da razmišljamo i o odnosima sa severnokorejskim narodom. To se zove javna diplomatija i znači povezivanje sa njima, znači staviti im na znanje da nam je stalo do njihovih ljudskih prava i da nismo čudovišta kakvim režim želi da nas predstavi.”
Gilbert Rozman ukazuje da bi, bez obzira na to da li će ovi razgovori biti održani, očekivanja trebalo da budu umerena.
„Uveren sam da su oni koji misle da će ovaj sastanak pružiti pravi odgovor preterani optimisti. Ono što realno možemo da očekujemo je da započnemo pregovarački proces u okviru kojeg će Severna Koreja obećati nešto i obavezati se da ide napred, a da druge učesnice – Kina, Rusija, Japan i Južna Koreja budu sastavni deo procesa i pokušaju da ga oblikuju, fokusirajući se na ono što svaka zemlja pojedinačno želi. Može da izgleda da idemo ka denuklearizaciji, ali smo u stvari daleko od toga.”
Prošle nedelje, američki savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmaster rekao je da je Vašington odlučan da nastavi politiku maksimalnog pritiska na Severnu Koreju da bi se došlo do denuklearizacije.