Devetnaest godina posle NATO bombardovanja Srbije, počelo je istraživanje posledica, potpisivanjem sporazuma između ministarstava za zaštitu životne sredine i zdravlja, a država je za taj poduhvat obezbedila 15 miliona dinara.
Predviđeno je da u tom istraživanju učestvuju i ministarstva odbrane i prosvete, te nauke i tehnološkog razvoja, koja su već potpisala sporazum o saradnji.
Ministar zdravlja Zatibor Lončar rekao je da će rezultati istraživanja biti važni za Srbiju, ali i za ceo svet, prenose mediji.
"Mi ovo smatramo svojom obavezom prema sebi i prema budućim generacijama. Istorija je takva da je neke stvari potrebno dokazati, zato je potrebno da dođemo do činjenica o tome šta se desilo i da se to više nikome ne desi", rekao je Lončar.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je posle potpisivanja sporazuma poručio:
"Kada shvatimo šta se dogodilo i razmotrimo sve aspekte, znaćemo i šta treba raditi da zaštitimo svoje građane i svoj biodiverzitet i biosferu".
Istraživanje će voditi četiri tela - savet koji sačinjavaju naučnici iz oblasti medicine, fizike, biologije i drugih nauka, koordinaciono telo, nacionalna laboratorija i Upravni odbor koji sačinjavaju predstavnici ministarstava.
Trivan je istakao da posledice bombardovanja u Srbiji nisu povezane samo sa osiromašenim uranijumom, već i sa granatiranjem petrohemijskih postrojenja, koja takođe ostavljaju posledice po ljude i prirodu.
"Verujem da najveće posledice onoga što se desilo jesu na KiM, i oni isto imaju pravo na istinu i da se pozabavimo statistikom oboljenja. To nije pitanje srpske propagande, već pitanje zdravlja", rekao je Trivan i dodao:
"Srbiju su bombardovale bivše administracije nekih zemalja. U međuvremenu su se pojavile druge administracije koje bi mogle imati empatiju prema zemljama kojima se bomardovanje dogodilo".
Trivan je kazao da već postoje pritisci u vezi sa istraživanjem, ali nije želeo da kaže od koga pritisci stižu.
"Nema razloga da bilo ko bude protiv ovog istraživanja, jer je naš cilj samo da dođemo do istine. To nije pitanje politike, koristićemo naučne metode koje su prihvatljive u celom svetu, kako bi i rezultati bili prihvatljivi", dodao je Trivan.
Načelnica Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije Danica Grujičić, koja je i predsednica koordinacionog tela istraživanja, rekla je da će istraživanje imati dve faze, a u prvoj će se prikupljati već postojeći podaci o posledicama bombardovanja.
"Teško je reći kada ćemo imati prve rezultate, ali ne verujem da će biti pre dve godine. Bitno je reći da će bez obzira na to da li će se vlade i premijeri promeniti, naše istraživanje nastaviti da se odvija", kazala je Grujićič.
Ona je istakla da posledice bombardovanja nisu samo maligne bolesti, već i uticaj na potomstvo, autoimune bolesti, pa i na sterilitet.
"Organizovano praćenje stanja vojnika koji su bili na područjima koja su bombardovana rađeno je na VMA, ali je 2003. godine ukinuto zbog nedostatka sredstava. Naše zdravlje nije bilo bitno ljudima koje smo tada birali", dodala je Grujičićeva.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović rekao je da je cilj da ovo istraživanje i rezultati budu priznati u svetu.