U Srbiji još uvek nisu zvanično raspisani izbori, a ostaje da se vidi da li će osim predsedničkih biti raspisani i parlamentarni vanredni izbori. No, kandidati za predsedničke izbore se nižu. Posle najavljenih kandidatura od strane Vojislava Šešelja (Srpska radikalna stranka, SRS), Vuka Jeremića, Saše Jankovića i Boška Obradovića (Dveri), svoju kandidaturu je, ako je sudeći po izveštajima medija najavio i aktuelni predsednik Tomislav Nikolić (SNS), i to samo dan nakon što je predsedništvo stranke SNS jednoglasno odlučilo da je njihov kandidat za predsedničke izbore sadašnji premijer Aleksandar Vučić.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković kaže da i dalje čeka konačnu odluku o tome da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, a da će predsednički izbori će svakako biti raspisani u zakonskom roku. Za sada je najavljeno 14 kanidata za ovu poziciju.
"Nikolićeva iznenađujuća kandidatura može biti uzrok raspad SNS-a, mada većina visokorangiranih političara stranke podržava Vučića," navodi u izjavi za Glas Amerike Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke.
Kako i koliko tačno će se politička situacija promeniti u Srbiji, znaće se tek nakon glasanja, ali sigurno je da su promene, kada je odnos snaga između vladajuće koalicije i opozicije u pitanju, neminovne. Poslednji potezi koji dolaze od vladajuće koalicije, kao što je kadnidatura Nikolića i Vučića, a potom podrška koaliciong partnera Ivice Dačića Vučiću, možda ukazuje na to da je garnitura na vlasti počela sve više da liči na svoju opoziciju koja je podeljena. Doduše, sva istraživanja sprovedena poslednjih meseci govore da Vučić odnosi pobedu već u prvom krugu, sa preko 50 odsto glasova. No, posle kandidatue Tomislava Nikolića, ostaje nam da sačekamo nova istraživanja.
"Ovo uvodi izmene u nešto što je do sada bilo zacrtano i otvara mogućnosti drugog kruga. To znači mogućnost da 3 ili 4 nova kandidata pretendiraju na predsedničko mesto i otvara problem koliko Nikolić može da umanji rezultat Vučića, koga će očito podržati i njegova stranka i koalicija," kaže profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković.
Do sada 84 odbora SNS-a je dalo apsolutnu podršku predsedniku SNS-a Vučiću, a svoje sednice je za sada održalo 84 opštinskih i gradskih odbora SNS od ukupno 185.
Sa ovime se slaže i Brusis koji objašnjava da se predsednički izbori mogu pretvoriti u referendum kada je u pitanju srpski evropski put i to u slučaju da jedan od Vučićevih protiv-kandidata koji se protive EU integraciji dospe do drugog kruga izbora. On dodaje da polarizovana predsednička kampanja može da oslabi kredibilitet državne politike balansiranja između EU i Rusije, kao i između pomirljivh i tvrdih struja kada je u pitanju pozicija Kosova.
"Nemojte zaboraviti da je Vojislav Šešelj, odnosno budući kandidat opozicije, ozbiljan kandidat na predsedničim izborima," navodi dr Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.
Bećirović kaže da bi se pobedom Vučića zaokružila epoha jednog političara (Vučić) koji je dao nešto novo u Srbiji. Ali isto tako kaže da bez obzira koja opcija dobije izbore, pritisci ostaju isti.
"Vučić je opterećen Kosovom i stalnim pritiscima iz Republike Srpske, ali i srpskom politikom koja se projicira iz Crne Gore. Nažalost, Srbi iz Republike Srpske i Crne Gore ostvaruju direktne kontakte sa Rusijom i na taj način će i u budućnosti destabilizirati region, ali i srbijansku politiku, ma koja politička opcija bila na vlasti u Srbiji,"navodi Bećirović.
U zavisnosti od rezultata glasanja mnogi analitičari se ne bi iznenadili da vođa socijaliste Dačić počne pregovore sa nekim drugim strankama i napusti koaliciju sa SNS. Socijalistima, uostalom, politička kombinatorika nije nikada bila strana.
"Ne verujem da će Dačić istupiti iz koalicije. Isto tako ne vjerujem da bi Vučić dao premijersko mesto nekome ko nije iz SNS-a," navodi Bećirović u intervjuu za Glas Amerike.
Izbore za predsednika Srbije raspisuje predsednica parlamenta, dok parlamentarne izbore, po zakonu, raspisuje predsednik države, koji može da raspusti parlament na obrazloženi predlog vlade. Poslednji izbori su u Srbiji bili održani prošle godine u aprilu, a vlada je formirana u avgustu.
Ekonomski analitičari su upozorili da postoji nekoliko faktora koji mogu da destabilizuju najavljenu fiskalnu projekciju, a neki od njih su spoljni šokovi, kao i raspisivanje izbora što povlači velika sredstva iz budžeta, a samim tim odlaže reformu javnih državnih preduzeća, reformu državne uprave ili racionalizacija broja zapislenih.
"Raspisivanje prevremenih izbora Vučiću bi omogućilo da se reši Nikolićevih pristalica unutar stranke, ali bi i nametnulo rizik gubitka parlamentarne većine za SNS. Takođe, raspisivanje parlamentarnih izbora mi ne deluje da će se dogoditi ako Vučić uspe da izbegne veća otcepljenja od SNS-a, " kaže Brusis.