Usvajanje nove medijske strategije bitno je za Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji, zbog opšte važnosti medija za formiranje javnog mnenja, rekao je ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov na konferenciji "Ljudska prava iznad pregovaračkih poglavlja". On je naglasio da Bugarska nastavlja da podržava evropski put Srbije i da ulazak u EU zavisi od reformi koje se moraju sprovesti.
On je ocenio da smo svedoci vremena hibridnog rata i lažnih vesti, koji dolaze iz jednog centra i koji su usmereni ka zemljama koje žele da jačaju demokratiju. Zbog svega toga, potrebno je boriti se za slobodu medija, koja nije zagarantovana ni u svim sadašnjim članicama Evropske unije, rekao je bugarski diplomata.
Ambasador je rekao da su nevladine organizacije i u zemljama EU, uključujući i zemlju koju predstavlja, Bugarsku, vrlo aktivne u pritisku na vlast u sklopu zalaganja za usvajanje propisa koji garantuju slobodu medija.
Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, rekao je da je civilno društvo igralo vrlo konstruktivnu ulogu u dosadašnjem procesu evropskih integracija, te da Poglavlje 23 predstavlja "tešku kategoriju" u putu ka EU.
Međutim, skrenuo je pažnju na to da vlast osniva svoje nevladine organizacije, koje prave "mimikriju civilnog društva" i iznose suprotne stavove od stavova organizacija koje se godinama bave ovim temama, čime oduzimaju veliku energiju civilnom društvu. "Ako se unose šumovi u komunikaciju, nećemo biti na dobrom putu", rekao je Antonijević i naglasio da od toga treba odustati.
Šefica pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević rekla je da u Uniji nema jednoobrazno prihvaćenog koncepta vladavine prava, sa jasnim pravilima. Zbog toga je izražen problem kako tako nedefinisani koncept predstaviti kao instrument za promene i kako to predstaviti državi kandidatu, rekla je ona.
"Dolazimo do nečeg što zove dvrostruka mera vladavine prava u EU, a u vezi sa pregovaračkim procesom", naglasila je Miščević i rekla da Srbija pokušava da nađe najbolje moguće ostvarivo rešenje u tri velike podgrupe - reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i zaštiti osovnih prava.
"Zato je potrebno revidirati akcioni plan jer ovaj koji sprovodimo ne odgovara nastavku procesa. Neke su mere uspešno sprovedene, neke su itekako u docnji pa pokušavamo da nađemo period koji je realan za njihovo ostvarenje", rekla je Miščević
Ne treba napraviti dokument koji je lep na papiru, rekla je ona i dodala da ciljeve nije moguće 100 odsto ostvariti, pošto je reč o setu mera na 400 stranica - već da je potreban dokument koji će u najvećoj meri biti sprovodiv, ostvariv i kredibilan kao nastavak mape puta u reformisanju ovog segmenta vladavine prava.
