Reforme u zakonodavstvu u Srbiji uglavnom podrazumevaju samo izmene zakona, ali ne i njihovu primenu, a ova oblast nije dovoljno usaglašena sa onim u zemljama Evropske Unije (EU), dok saradnja države i civilnog društva u procesu evropskih integracija nije adekvatna, zaključci su regionalne konferencije "EU i Zapadni Balkan".
Vladavina prava i primena poglavlja 23 i 24 se u procesu evrointegracija smatraju odlučujućim i određuju tempo pristupanja zemlje EU, rekla je šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen i upozorila da države treba da shvate da teška pregovaračka poglavlja, poput ovih, treba otvoriti prva.
Ta poglavlja nalažu suštinske reforme u državi i društvu, zahtevaju dugo vreme, snažnu političku volju i dokaze o rezultatima, a u slučaju da vladavina prava stagnira, to bi moglo da dovede do onemogućavanja zatvaranja nekih poglavlja, ili do sprečavanje otvaranja drugih, rekla je Hajrinen.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević izjavio je da stanje u pravosuđu nije kakvo bi trebalo da bude, da je politički uticaj mnogo veći nego u zemljama EU i da će tek primena zakona pokazati njihov kvalitet.
Povodom nedavno objavljene Strategije EU za Zapadni Balkan, Antonijević je rekao da ona donosi "jasnu poruku da neće biti tolerisane bilo kakve greške do 2025. godine" i da zemlje moraju da pokažu da je oblast vladavine prava prioritet, u pogledu sprovođenja zakona, izmene Ustava i stvaranja ambijenta u kojem se pravosuđe može definisati kao nezavisno.
Učesnici na panelu su naveli i da poslednjih godinu dana postoji "potpuna blokada u saradnji države i civilnog društva" u procesu pristupanja Srbije Uniji, iako je u početku bilo "veoma dobrih praksi u toj saradnji". Kao razog navode da civilno društvo ne može adekvatno da upozna javnost o rezultatima ostvarenim u poglavljima 23 i 24, jer Vlada ne pruža dovoljno informacija u izveštajima o realizaciji tih poglavlja.