Uslovi se i dalje pogoršavaju za hiljade migranata, izbjeglica i azilanata koji su ostali u blokadi u Bosni, jer političari nisu uspeli da dođu do rešenja za ublažavanje njihovih problema, upozorila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Oko 6.000 migranata smešteno je u službenim centrima za smeštaj u Bosni, dok gotovo 3.000 drugih migranata, uključujući žene i decu, spava na otvorenom u Unsko-sanskom kantonu, na granici sa Hrvatskom.
IOM je saopštio da oko polovine tih ljudi boravi u napuštenim zgradama, u uslovima koji su lošiji od standardnih.
Još 1.400, uglavnom slobodnih muškaraca, koji su živeli u šatorskom kampu Lipa, bili su primorani da ga napuste nakon što je logor izgoreo.
Poslednje dve nedelje žive na otvorenom po oštro hladnim temperaturama i čestim kišnim uslovima.
Šef misije IOM-a za Bosnu Peter van der Auverert rekao je da situacija nije održiva.
Govoreći preko video-linka iz Sarajeva, rekao je da u dva zvanična centra ima prostora za prižanje utočišta svim ljudima koji trenutno spavaju napolju.
"Ono što je bilo nemoguće je postići konsenzus između centralne vlade koja je, barem normalno, odgovorna za bavljenje ovim pitanjem i lokalnih vlasti u kojima se nalaze ova dva centra da migrantima omoguće pristup tim centrima", rekao je on.
"Dostupno je međunarodno finansiranje. Dostupna je međunarodna pomoć. Ono što je predstavljalo poteškoću je postizanje političkog konsenzusa o tome gde bi ti migranti mogli biti smešteni."
Auveraert je rekao da većina migranata, izbeglica i azilanata dolazi iz Pakistana, Bangladeša, Avganistana, Alžira i Maroka, a većina koristi Bosnu kao tranzitnu rutu kroz Hrvatsku i Sloveniju da bi stigla do Evropske unije.
Njihovo prisustvo generisalo je neprijateljstvo i antimigrantska osećanja kod nekih lokalnih vlasti i stanovništva, dodao je on.
"Mislim da postoje neka pitanja u pogledu medija koja ovde u Bosni i Hercegovini ističu uglavnom negativne priče o migrantima", rekao je Auverert.
"Ali takođe mislim da moramo biti vrlo oprezni da ne preigramo antimigrantska ili izbeglička osećanja u Bosni i Hercegovini. Jasno je da postoji manjina ljudi koja je vrlo glasna na društvenim mrežama... ali postoji konsenzus, verujem, među većinom ljudi da, dok su ovde, prema njima treba postupati humano".
Zvaničnik IOM-a rekao je da je potrebna hitna akcija kako bi se okončao politički ćorsokak i ublažila patnja migranata.
Iako se njihovo fizičko zdravlje pogoršava, on je takođe primetio znake da situacija ozbiljno utiče na njihovo mentalno zdravlje.
