Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za izbor strateškog investitora za Rudarsko-topioničarski basen Bor, a rok za podnošenje prijava je 20. avgust. U pozivu koji je objavljen u dnevnom listu "Politika", navodi se da budući investitor dokapitalizacijom od 350 miliona dolara postaje vlasnik udela u RTB Bor.
Da li borski rudnik treba prodavati posle tri neuspele privatizacije, koji model
upravljanja posle tendera bi najbolje bilo primeniti i koliko je prodaja velikih
preduzeća u Srbiji i dalje političko pitanje i služi samo za ubiranje glasova - samo su neka od pitanja koja se nameću.
“Ostaje da se vidi šta će biti, naravno da nam nije prijatno, ali najmanje se pita sindikat. Naše viđenje, zaposlenih, jeste da je trebalo da mi ostanemo državna kompanija”, kaže Vladimir Stefanović iz Samostalnog sindikata RBB.
Njihovo viđenje je da je država, da je imala malo sluha, uz kupovinu mehanizacije i bolje tehnike, mogla da sačuva Bor, koji bi nastavio da radi u korist ove države, navode sindikalci.
Predstavnici sindikata i sami radnici, kao i uvek, imaju najviše razloga za strah, jer su već prošli nekoliko privatizacija, kojima nisu zadovoljni, a sama specifičnost industrije, zasnovane na iskopavanju ruda, gde su rizici i njihova podložnost velikim kolebanjima tržišta značajno veliki - uvek je prepreka.
Saša Đogović, ekonomski analitičar, objašnjava da zbog rasta cena bakra Bor “može trenutno samostalno da funkcioniše”, ali i da je dobro što je država raspisala tender za rudnik bakra.
Postoji dosta mogućih aranžmana - od ugovora o upravljanju, kojim se najmanje smanjuje uticaj politike u rukovođenju preduzećem, do potpune privatizacije - što znači potpuno izbacivanje političkih partija iz upravljanja preduzećem.
“Potpuna privatizacija ostavlja najmanje rizika državi i poreskim obveznicima, jer bi se on u potpunosti prebacio na privatnog investitora. Međutim, imajući u vidu koliko je privatizacija politički nepopularna među širim slojevima glasača, a naročito kod partija, i značaj koji Bor ima za privredu cele Istočne Srbije, očekujem da će krajnji rezultat bili većinski privatni vlasnik, ali sa značajnim državnim udelom, kao na primer u slučaju NIS-a”, kaže Mihailo Gajić, programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice Libeka.
Kao i uvek kada je reč o privatizaciji, pitanje koje visi u vazduhu su
eventualna otpuštanja. RTB Bor zapošljava 5.000 ljudi direktno, a od njega zavisi 20.000 porodica.
“Prema izjavama nadležnih, premijerke, predsednika, ministara otpuštanja neće biti. Ja se nadam da su oni odgovorni ljudi i da ne bi olako davali izjave takve vrste”, kaže Vladimir Stefanović iz Samostalnog sindikata RBB.
Gajić kaže da je “Svetska banka u svojoj studiji identifikovala višak zaposlenih od oko 1000".
"Pored toga, bitan je i način smanjenja broja zaposlenih - da li je to ciljano, što se do sada skoro nikada nije desilo, da se tačno identifikuje koji zaposleni i na kojim radnim mestima su višak, ili stihijski, pomoću nuđenja visokih otpremnina. U ovom drugom slučaju firmu napuštaju i oni koji treba i koji ne treba, a najčešće oni sposobniji, sa znanjem i mogućnošću da pronađu novi posao u privatnom sektoru, što dovodi do dodatnih problema za preduzeće”, objašnjava Gajić.
Pravo na podnošenje prijave za tender za RTB Bor imaju strateški partneri, koji se poslednjih deset godina u kontinuitetu bave eksploatacijom bakra i ostalih obojenih i plemenitih metala sa prihodom od najmanje pola milijarde dolara u protekloj godini.
Interesovanje za RTB je do sada pokazalo 11 kompanija iz Rusije, Kine, Kanade, Turske i kazahstansko-evropski konzorcijum.
