Politička satira potiče iz drevne Grčke, gde je pre skoro dve i po hiljade godina Aristofan ismevao Peloponeski rat. Takva vrsta humora je zaštitni znak američkih tok-šou programa i stranica većine listova. Uspešan politički karikaturista može da uputi oštri komentar potezom olovke. A evo kako to radi karikaturista koji je osvojio brojne nagrade ...
Za Meta Vurkera niko nije nedodirljiv. On je karikaturista Politika, onlajn publikacije čuvene po tome što pažljivo prati politički život američke prestonice – Kongres, medije, lobiste i predsednika.
“Imao sam sreće što sam odrastao u Los Anđelesu tokom 1960-ih i 1970-ih dok je Pol Konrad bio karikaturista za Los Anđeles Tajms, i što mi je on bio uzor. Osim što je dobio Pulicerovu nagradu, Konrad je možda najpoznatiji po tome što je jedini karikaturista koji je završio na Niksonovoj crnoj listi. Tokom 1960-ih bilo je dosta političkih previranja, i za jednog srednjoškolca kao što sam ja bio, posmatrajući ga razmišljao sam ‘vau, on sedi i crta smešne karikature, objavljuje ih u novinama i on je neprijatelj američkog predsednika? To je vrlo kul posao. Kako se dobija takav posao?’“
Vurker je danas i sam vlasnik Pulicerove nagrade, a stil svojih kolumni opisuje kao “smešan, britak i bez vikanja”.
“Ovo je primer kada počne sa nečim vizuelnim, razmišljao sam ‘ovo je Mubarak koga smenju’ a zatim sam pomislio ‘hm mogao bih da iskoristim sfingu’, kasnije sam rešio da stavim ujku Sema da ga jaše kao konja, što je simbolično za odnos Amerike i Mubaraka. Tekst dolazi na kraju“.
Jedna karikatura je nastala u izbornoj noći, koju Vurker naziva noćnom morom za karikaturiste.
“Ne znam za druge redakcije, ali u Politiku su svi bili šokirani. Svi mi, najpametniji novinari na svetu, svi smo bili ubeđeni da tačno znamo šta će se dogoditi. Kada ono – iznenađenje. Nedeljama sam pokušavao da smislim šta ću da nacrtam te istorijske noći kada prva žena bude izabrana za predsednika, i imao sam pristojnu ideju sa boksom kao metaforom i Hilari koja stoji iznad Trampa u ringu. Čak sam to i skicirao. A onda oko pola devet – devet, shvatio sam da moram da smislim nešto drugačije … morao sam potpuno da se prebacim. Karikatura koja je objavljenja na kraju je Donald Tramp kao biljka mesojed u Maloj prodavnici horora, koja jede sve pred sobom i poručuje Vašingtonu ‘Dobro jutro Ameriko’“.
Bez obzira na to kakvo je jutro, Vurker uvek seda za radni sto i uzima olovku u ruke. Razne teme, akutni problemi i aktuelni događaji dobijaju oblik uz pomoć njegovih oštrih linija. Ali izgleda da u naredne četiri godine nikada neće imati blokadu.
“Mnogi američki političari, oni pametni, razumeju da je politički humor deo politike, oni ga rado prihvataju i imaju sposobnost da se smeju sebi. Ne mislim da će to biti slučaj sa Donaldom Trampom, iako bi bilo pametno, odnosno briljantno sa njegove strane kad bi pozvao političke karikaturiste u Belu kuću, dao nam da ga nacrtamo i pokazao da ume da se smeje na svoj račun, jer to ne radi tako često”.
Vurkerove karikature imaju dugu istoriju koja seže do bivšeg predsednika Džimija Kartera. Od onda, politika je potpuno progutala njegov svet, do te mere da kaže da mu najbolje ideje padaju na pamet u snu.