U Beogradu se i dalje licitira šta će se dogoditi 14. decembra i hoće li se obistiniti tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da vlasti u Prištini planiraju da na taj dan formiraju vojsku Kosova.
Za sada to je samo još jedna tema koja je žestoko uzdrmala odnose Beograda i Prištine, dodatno ih udaljila od dijaloga i koja, po oceni bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravka Ponoša ima i političku i bezbednosnu dimenziju:
"Govori se o tome da bi trebalo desetak godina, sedam do deset godina da se to napravi. To jeste stvar koju bi Srbija trebalo da uzme u obzir, ne može da se odnosi prema tome indolentno. Ali, sa druge strane ja mislim da je to pre svega politička stvar i da je politički motivisano. Možemo da razgovoramo o tome zašto baš sada, ali ta politička dimenzije je u ovom momentu mnogo važnija, jer dok postane ozbiljna vojna pretnja ili realnost, proći će još neko vreme", ističe Ponoš.
NATO i EU protiv vojske Kosova
Iz NATO-a, kao i iz pojedinih evropskih zemalja stigle su jasne poruke da Alijansa ne stoji iza ovog poteza Prištine, kao i upozorenje da ovaj trenutak nije najpogodniji za ideju kosovske vojske.
Da li Vašington ima svoju ulogu u priči o vojsci Kosova - to je tema koja je poslednjih dana pokrenuta u Beogradu i oko koje se ne slažu ni sagovornici Glasa Amerike:
"Briselska administracija, čak i NATO administracija nije toliko autoritet da bi mogla nešto da zatraži da se uradi, niti mnogo da zaustavi. Može da iznese svoj stav, ali taj stav bojim se da nije bio ultimativan, a mogao bi da bude malo ultimativniji. U konkretnom slučaju mislim da je razumevanje stiglo iz Vašingtona, da je to bilo značajnije, jer je ipak Vašington najautoritativniji u Prištini", kaže Ponoš.
"Amerika svakako percipira Kosovo kao saveznika u ovom delu sveta, tako da je negde i logično to da oni žele u nekom trenutku da vide da se Kosovske bezbednosne snage transformišu u vojsku, ali verujem da i Amerikanci percipiraju da ovo nije odgovorajući trenutak za to. Tako barem ja čitam te poruke", smatra Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Sa druge strane, ni Beograd nije ostao dužan Prištini, a pitanje je da li se poslednja izjava premijerke Ane Brnabić da je upotreba vojske jedna od opcija na stolu može tumačiti kao poziv na mir i očuvanje stabilnosti:
"Ja mislim da je ta izjava bila u funkciji dnevne politike. Ona ne doprinosi boljim odnosima i ne doprinosi boljoj klimi za razgovor i dijalog. Ona jeste tuk nautuk", rekao je Ponoš.
Zašto Beograd ne ruši kosovsku Vladu
Na kraju, ostaje pitanje na koje niko u Beogradu ne daje odgovor - zbog čega Srbija, koja kontroliše 10 poslanika na srpskoj listi, ne obori vladu Ramuša Haradinaja i stavi tačku na pitanja taksi i vojske Kosova:
"Ako se sećate samo ove godine bilo je prećeno tri ili četiri puta o tome da će Srpska lista da se povuče i time da obori vladu. Ali to isto je od strane međunarodne zajednice prepoznato kao ogroman rizik budući da je nejasno kako će izgledati politička stvarnost na terenu ako bude došlo do prevremenih izbora na Kosovu", naglasio je Elek.
"Beograd svakako može da sruši tu vlast u Prištini i to ne radi uz vrlo nemušto objašnjenje da bi na taj način ta kosovska policija više ne bi imala tu multinacionalnu dimenziju. I mnogo drugih stvari. Ali naravno da Beograd ima snage da utiče na takve stvari i to ne radi. Očigledno beogradska vlast odnosno Vučić ima neku drugu kalkulaciju i računicu u celoj priči", ocenio je Ponoš.
Posle svega što se dogodilo poslednjih meseci teško je očekivati da će odnosi Beograda i Prištine preko noći popraviti, čak i da se iduće nedelje ništa ne dogodi po pitanju kosovske vojske. Stvari otišle predaleko, preteške reči i potezi su pali, i biće teško lidere dve strane vratiti u okvire normalnog i konstruktivnog dijaloga.
