Populizam, svojevrsan "kvar demokratije", razara institucije i uništava profesionalne medije, dok na drugoj strani stvar svoja, tabloidna glasila koja predstavljaju svojevrsnu "pretorijansku gardu" populističkih režima. Srbija u priči o populizmu nije danas nikakav izuzetak, je se sa posledicama te pojave suočavaju i najrazvijenije demokatije, poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije i ostalih zemalja Evropske unije. Rešenja na vidiku nema, rečeno je u Beogradu na konferenciji "Medijski i politički populizam - izazovi za novinarstvo, izazovi za društvo".
Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka rekla je da populizam razara institucije i "priznaje institucije u kojima ostvaruje svoju volju". "Populizam insistira na direktnoj komunikaciji vođe i naroda, ali je ta komunikacija jednostrana", kazala je ona i dodala da su slobodni mediji tu "smetnja" i nepotrebni.
Ako za medije u takvom sistemu ima mesta onda je to u "ulozi megafona ili gramofona". Tabloidni mediji i elitni mediji, nastavila je ona, imaju različit odnos prema populizmu, koga zapravo tabloidni mediji proizvode. "Nije ni malo slučajno što naši populisti ne samo da nisu mogli da se odreknu populističke publike koju je na primer odgajao stalinizam...nego je naš novi populizam na vlasti tabloidne medije izabrao kao svoje najvažnije medijske oslonce. Tu postoji jasna politička strategija", navela je Matić.
Zajedničko jezgro populizma, nastavlja Matić, ima četiri elementa - narod, elitu, opasne "neke druge" i populistički subjekt, koji može biti pokret, partija ili vođa. "Centralni pozitivni pol je narod. On je jedinstvena celina, idealizovana, više od klase, nacije, on je iskren, pošten, moralan, ispravan, obespravljen i nemoćan - ali ima jednu istu homogenu volju", objašnjava Jovanka Matić.
Nasuprot narodu stoji elita - uvek u antagonističkom položaju, korumpirana, otuđena, iskvarena, sve surptono od onoga što je narod, ne razume ga i inzeverila ga je. "Populistički subjekt se predstavlja kao najzad pronađeni politički akter koji će konačno doprineti ostvarenju volje naroda, nasuprot elite i svih koji ometaju ostvarenje volje naroda - tajkuna, stranih sila, drugih naroda, civilnog društva, imigranta i slično".
Jovanka Matić upitala je - zašto se pokret koji se zasniva na izborima i koji nosi ideju o suverenitetu naroda tretira kao opasnost po demokratiju. "Suština leži u antipluralističkoj prirodi populizma", objasnila je ona.
Vesna Mališić iz nedeljnika NIN rekla je da se vlast u Srbiji pravi da ne razume šta je osnovna funkcija medija. "Mi se danas ponovo nalazimo usred populističke vlasti...Naša vlast je za ovih nekoliko godina zbrisala sve između sebe i naroda. Oni su postali jedina mera patriotizma, oni su postali jedini tumači potreba naroda a između toga nema institucija, političkih partija, nevladinih organizacija i medija koji bi imali značaj na osnovu onoga što rade", navela je ona.
Mališić je kazala da je vlast proizvela svoje medije, analitičare, istraživače i svoj stvarnost. "Ono što je novost i specifčnost je da su mediji postali pretorijanska garda vlasti... Oni se obračunavaju sa drugim medijima štiteći vlast. NIN, Vreme i drugi mediji žive u neprijateljskom okruženju", kazala je ona.
Funkcija medija, nastavila je, je da govore istinu. "Nije istina da komercijalni mediji mogu da rade šta hoće, ako se uspostavi takva atmosfera, onda smo mi usred gladijatorske borbe".
Ona je kazala i da NIN, kao i Vreme i ostali nezavisni mediji, teško može da dođe do sagovornika iz vlasti, kao i do reklama.
Predstavnica OEBS-a Gordana Jakovljević rekla je da mediji kao kanali komunikacije imaju obavezu sučeljavanja političkih opcija.
Direktna komunikacija političara sa građanima preko društvenih mreža, koji sve češće predstavljaju glavne kanale komunikacije, način su da se "zaobiđu mediji" i "uređivačke politike onih koji pokušavaju da budu odani profesionalizmu", navela je ona. "Mediji kao kanali komunikacije imaju obavezu sučeljavanja političkih opcija, kao i uredjivačku politiku koja definiše njihov odnos prema populizmu. Nažalost, u vreme nepoštovanja informacija, u vreme lažnih vesti, trke za profitom - sve češće mediji pristaju na političku komunikaciju, čak i oni koji bi trebalo da su zaštitnici javnog interesa", navela je Jakovljević.
Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić kazao je da je tabloidizacija medija postala "mejn strim" i da Srbiji predstoji trenutak kada treba da se bori za društvene vrednosti. Nije čudo što se populizam brzo širi, nastavio je, kad društvene mreže omogućuju direktnu komunikaciju političara sa narodom.
"Sad vidimo da davanje potpune slobode može da bude zloupotrebljeno, i to jako mnogo. Danas u modelovanju javnog miščljenja uticaj (novinskih) agencija je vrlo mali, jer agencije ne komuniciraju direktno sa publikom, nego sa medijima. Medji se neće truditi da proveravaju da li je nešto tačno, neće čekati agencijske vest, nego će dati nešto ako odgovara uređivačkoj politici", rekao je on. Politika je uspela da od tabloida napravi mejnstrim medije u Srbiji. Uloga klasičnih medija postoji, ti koji nisu tabloidi, ali ona je mala, zaključio je Janjić.
On je ocenio da od tri novinske agencije na tržištu, država protežira jednu - državnu agenciju koja je formalno ugašena i koja formalno nema ni jednog zaposlenog.
Dinko Gruhonić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodne, rekao je da je koncept populističkih vlasti, svuda gde postoje, da medije kao korektivni faktor, kao četvrti stub demokratije. "Ljudi u njihovim medijima su antinovinari, njihovi mediji su antimediji, ali kako građanima objasniti da je to stvarno tako", upiotao je Gruhonić . "Mi kao novinari, ako se stvaro trudimo da zadržimo integritet profesije, nemamo šta da radimo sa ljudima koji svesno uništavaju našu profesiju, nemamo šta da tražimo ni na kanalima mejn strim medijima", ocenio je on i pozvao na stvaranje "saveza sa građanima".
Ipak, na pitanje Glasa Amerike da li vide rešenje za izlaz iz situacije koja je, kako je više sagornika ocenilo, opasna i to na globalnom nivou, učesnici konferencije odmahivali su glavom negirajući da rešenje vide.
"Izlaza za medije nema. Izlaz je da se promeni nešto u društvu", odgovorio je Dragan Janjić. "Duboko verujem da je čovečnastvu kroz istoriju uvek bila potrebna istina, tačnost - danas to nije slučaj jer se tako kreću stvari u društvu, ali to će morati da se promeni jer će društva da se urušavaju. Ne može društvo toliko dugo da počiva na lažnim vestima. Odgovore nemamo, tražimo ih, ne verujem da iko ima odgovor gde je izlaz, ali mislim da će morati da postoji nešto slično klasičnim medijima, u nekoj novoj formi drugačije definisanoj. Nema odogvora gde je izlaz, a nema promene dok se ne pojave u društvu snage koje hoće drugačije odnose".
Vesna Mališić je, odgovarajući Glasu Amerike, pozvala javni servis da više radi svoj posao. "Da se na televiziju vrate debatne emisije, jer ovo što imamo to ne zadovoljava. Intevjui i debatne emisije na televiziji se kreću po ivici prihvatljivsti. To nije dobro", ocenila je ona i pozvala javni servis da se ne vodi pitanjem šta se dopada političarima i vlastima, već da misli isključivo na javni interes.