Nekažnjivost, veoma blage kazne i neadekvatan zakonski okvir glavni su faktori koji utiču na porast napada na novinare i medijske radnike na Kosovu, zaključeno je na konferenciji ,,Pravni standardi za zaštitu novinara'', koja je održana u Prištini. Sa ovog dogajaja je još jednom zatraženo da se formira komisija koja bi se bavila slučajevima 14 ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.
Izvršni direktor Udruženja novinara Kosova Petrit Čolaku rekao je da je na Kosovu došlo do porasta napada na novinare i da je samo od početka ove godine bilo 12 napada. Po njegovim rečima ono što zabrinjava je da je mali broj slučajva rasvetljen, pa u većini slučajva napadači ostaju nekažnjeni ili su u pitanju minimalne kazne.
,,Imamo recimo slučaj kada je jedan poslanik u Skupštini Kosova koji je bivši novinar sa skupštinske govornice pokrenuo kampanju linča prema jednom novinaru i taj novinar je nakon toga fizički napadnut u centru Prištine. I nažalost ovaj slučaj se završio tako što je napadač kažnjen sa 300 ili 500 evra ukupne kazne i uslovne kazne od četiri meseca zatvora. Sve ovo pokazuje da sudije u našem pravosudnom sistemu idu na minimum onoga što pruža zakon kada su u pitanju pretnje, zastrašivanja i napadi na novinare“, rekao je Čolaku.
Predsedavajući Saveta za štampu Kosova Imer Muškoljaj kaže da su pretnje novinarima svakodnevne, a da nekažnjivost onih koji prete i napadaju novinare dovodi do drugih kako je kazao lančanih posledica i događaja.
„Postoje svakako pozitivni koraci koje je policija preduzela, ali tužilaštvo i sudovi treba ozbiljnije da pristupe tim slučajevima. Novinari ne traže privilegije, samo tražimo da zbog posebnih okolnosti našeg posla imamo drugačiji pristup rešavanju tih slučajeva“, rekao je Muškoljaj.
Arben Hoti, sudija osnovnog suda u Prištini, rekao je da je motiv u najvećem broju slučajeva napada na novinare posao kojim se oni bave.
,,Vrlo je jasno da krivična dela izvršena na štetu novinara su izvršena zbog njihovog zanimanja i ja, naravno, ne isključujem neki slučaj lične prirode, ali 99 procenata je zbog zanimanja kojim se bave i ovo bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne, jer će se time postići i bolja svrha kazne'', kazao je Hoti.
Novinari su na konferenciji podsetili da od 14 ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u periodu od 1998 do 2005 godine nijedan od tih slučajeva nije rešen. Predsednik predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji i direktor Fonda B 92, Veran Matić smatra da bi i na Kosovu trebalo formirati sličnu komisiju koja bi se bavila slučajevima ubijenih i nestalih novinara.
,,Ovde je posebna situacija, jer je u jednom periodu, ovde bila vlast Savezne Republike Jugoslavije do juna 1999. godine, pa je onda je KFOR u nekom trenutku, UNMIK, pa EULEX i sada imamo vaše institucije. Zato upravo toliko kompleksna i komplikovana situacija zahteva jedan ozbiljan napor da se napravi neko telo koje bi imalo neku vrstu autoriteta, a i određenu vrstu kredibiliteta i ekspertize koje bi moglo da dovede to toga da se ovi slučajevi obrađuju na način da su oni prioritetni kada je reč o nekažnjivosti i uz ozbiljniji međunarodnu podršku ili međunarodnu ekspertizu'', kazao je Veran Matić.
Evropska fedracija novnara nedavno je na predlog novinarskih udruženja iz Beograda i Prištine usvojila rezoluciju o ubijenim i nsetalim novinarima na Kosovu. Rezolucijom se zahteva hitno rešavaje slučajeva ubijenih i nestalih novinara. Konferenciju pod nazivom ,,Pravni standardi za zaštitu novinara'' organizovala je misija OEBS-a na Kosovu.