Najmanje jedna od deset osoba na svetu živi u blizini obale ili u oblastima na niskoj nadmorskoj visini. Kako se broj ljudi na planeti povećava, a nivo mora raste, domovi tih ljudi su u sve većoj opasnosti. Zemlje sa najvećim brojem ljudi u rizičnim područjima uključuju Sjedinjene Države, Kinu, Indiju i Bangladeš, kao i zemlje u jugoistočnoj Aziji – Vijetnam i Indoneziju. Naučnici upozoravaju da su za to krive klimatske promene, koje imaju daleko veće posledice.
Od poplava do suša, u poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci sve češćih ekstremnih vremenskih nepogoda.
“Nema sumnje da je to delom zbog klimatskih promena. Zime su toplije, sneg dolazi kasnije, a odlazi ranije. Suše su bile intenzivnije, pogotovo ovde u Kaliforniji”, kaže Bil Pacert iz NASA-e.
Naučnici ističu da klimatske promene nisu odgovorne za svaku vremensku nepogodu, ali da svakako predstavljaju bitan faktor.
“To povećava verovatnoću. Verovatnoća za toplotne talase je veća. Verovatnoća za snažnije uragane je veća. Verovatnoća za intenzivnije suše i poplave je veća”, smatra Ričard Somervil iz Instituta za okeanografiju "Scripps".
To takođe znači da su naselja na niskoj nadmorskoj visini u blizini obala širom sveta u sve većoj opasnosti od katastrofalnih posledica ekstremnih vremenskih nepogoda.
“Živimo u toplijem svetu. Živimo u svetu koji se topi. Naravno, nedvosmislen dokaz toga je porast nivoa mora. Živimo rizično i živimo preblizu obale”, ističe Bil Pacert.
Naučnici međutim kažu da klima na našoj planti ima prirodne oscilacije tokom stotina hiljada godina.
“Nikada nismo videli toliko promena u samo 100 godina. Ono što me najviše brine nije narednih hiljadu godinu ili sledeće ledeno doba, već narednih 100 godina”, kaže Pacert.
“To nije prirodno. Da nije vezano za čovekove aktivnosti, u normalnim uslovima bi promene na suncu, u vulkanima bile zahlađenje u poslednjih nekoliko decenija. Zagrevanje je rezultat ljudskih aktivnosti, najviše kroz ugljen dioksid i druge gasove koji zadržavaju toplotu, i čestica koje čovek izbacuje u atomsferu”, naglašava Somervil.
Poplave nisu jedina posledica podizanja nivoa mora i ekstremnih vremenskih nepogoda.
“Imamo više bolesti, i širenja bolesti. Kvalitet vasduha opada zbog visokih temperatura”, objašnjava Džeri Šubel iz akvarijuma Pacifika.
Globalna poljoprivreda takođe mora da se prilagodi promenama na planeti. U filmu u produkciji Akvarijum Pacifika prikazano je da je salinitet zemljišta u Bangladešu porastao zbog rasta nivoa mora. Farmeri više ne mogu da sade tradicionalne useve već su morali da se prebace na zrnevlje koje je otpornije na so.
Neke zemlje pokušavaju da ublaže posledice klimatskih promena. U Indoneziji npr. američki i indonežanski naučnici i studenti rade na obnovi korita od morske trave. Morska trava čuva obalu od poplava usled oluja i pomaže da se ugljen dioksid ukloni iz atmosfere.
“Ne možemo da učinimo da trenutno nestane. Dugo traje ali možemo da preduzmemo nešto da umanjimo intenzitet klimatskih promena”, poručuje Ričard Somervil.
Rešenje je, ističu naučnici, smanjenje količine upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljive energije.