Fudbal je poznat kao fizička igra, ali ne i nasilna. Međutim, igračima se dešava da dobiju udarac u glavu, kako loptom, kao i tokom sudara sa drugim igračima, stativama ili prilikom pada.
Ketrin Mekgil, neuropsiholog u dečjem Nacionalnom zdravstvenom sistemu u Vašingtonu, pregledala je brojnu decu koja su dobila potres mozga igrajući fudbal. Ona kaže da je sve više potresi mozga, do kojih dolazi usled bavljenja fudbalom i drugim sportovima, u kojima učestvuju mladi.
“Pre svega, sve smo bolji, a kada kažem mi, mislim roditelji, treneri i medicinska struka, sve smo svesniji u prepoznavanju i odgovoru na te povrede. To je veliko priznanje za medije koji su posvećivali veću pažnju tome, baš kao i ligama, koje vode računa o bezbednosti svojih igrača. Takođe, deca su sve veća, brža i snažnija u svim sportovima i mnoge povrede mogu da se jave samo zbog toga, a i sve više dece se bavi sportom i sve učestalije”.
Mekgil je učestvovala u panel diskusiji u Vašingtonu koja je bila posvećena naporima da se američki fudbal učini bezbednijim na omladinskom nivou. Posle toga je govorila za Glas Amerike o fudbalu. Ona kaže da istraživači traže odgovore na brojna pitanja o fudbalskim povredama glave, uključujući i to da li česti udarci u glavu mogu da vode ka hroničnoj traumatskoj encefalopatiji, degenarativnoj bolesti mozga.
“Često nas roditelji pitaju, koje godište je najbolje da se počne sa igranjem glavom i da li bi trebalo da se to uopšte radi? Odgovor je da je to veoma pojedinačna odluka. Pravi uzrast za jedno dete može da bude različit od pravog uzarasta za neko drugo dete”.
Mekgil savetuje da se deca koja nisu fizički i emocionalno spremna da izvode udarce glavom ne izvode na teren, jer bi mogla da dobiju potres mozga.