Njujork je počeo postepeno da se otvara u ponedeljak, iako i dalje oseća rane koje je dobio kao epicentar zaraze koronavirusom u SAD. Agencije navode da će ovo biti prekretnica posle tri meseca duge krize, ali i test "života ili smrti" discipline u gradu.
Prodavnice koje ne obavljaju ono što se smatra najneophodnijim poslom, sada su otvorene za rad, ali tako što rade ili dostavu, ili obavljaju usluge na vratima, što znači da mušterije ne mogu da uđu unutra. Građevinska industrija, proizvodnja i veleprodaje takođe mogu da počnu da rade.
"Ovde je najteže ponovo se vratiti u normalu, ali Njujork je jak i otporan, i mi ćemo u tome uspeti", rekao je gradonačelnik Bil de Blazio.
Ipak je upozorio stanovnike da se ne opuštaju i da ne ugroze napredak koji su postigli u borbi protiv virusa.
Protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti mogli bi da zakomplikuju situaciju sa kojom se najveći grad u Americi borio tri meseca. Zvaničnici su bili fokusirani mesecima na javno zdravlje i ekonomiju, a sada su suočeni i sa zahtevima za reformu policije.
Njujork je bio epicentar zaraze koronavirusom, sa više od 21 000 preminulih sa potvrđenom dijagnozom ili pretpostavkom da je to bio uzrok smrti. To je skoro petina svih smrtnih slučajeva u SAD.
Na vrhuncu zaraze, u Njujorku je dnevno 500 ljudi umiralo, prve dve nedelje aprila. Krajem prošle nedelje, broj preminulih na dnevnoj bazi bio je jednocifren.
Broj testiranih pozitivno na koronavirus pao je na 200 do 300 dnevno početkom prošle nedelje, dok je bio više od 6 000 početkom aprila.
"Sve će oči biti uprte u Njujork narednih par meseci", naveo je stručnjak za gradsku upravu Džonatan Bauls, izvršni direktor Centra za urbanu budućnost.
"Grad mora da dokaže da zaista zna šta radi, da i dalje može da bude živ grad, ali i da se ne opušta".
Edvin Ars misli da će grad moći da se vrati na staro. Kuvar u restoranu na Menhetnu, on je presrećan što se, kada je ponovo otvorio objekat, vratilo više gostiju nego što je očekivao.
"Spremni smo da se vratimo u normalu, da izlazimo, da živimo, doduše uz novu realnost, sa maskama i distancom".
Sem Solomon koji radi u zdravstvu se pita kako će izgledati normalni život. Ima 22 godine, rođen je u Njujorku i navikao je ceo život na gradske gužve.
"Ne znam da li će ikada biti kao što je bilo, nakon meseci izolacije, kao da ću morati ponovo da se navikavam na toliki broj ljudi".
Širom sveta, koronavirus je ubio više od 400 hiljada ljudi, a broj žrtava svakodnevno raste. Zaraza se širi Brazilom, koji je tokom vikenda prestao da objavljuje broj zaraženih. Zvanični broj je ostao na 34 hiljade preminulih, što čini ovu državu treću po broju žrtava, iza Amerike i Britanije.
U Njujorku sa populacijom od 8, 3 miliona stanovnika, život je počeo da se budi sa toplim vremenom i ljudi su izlazili napolje, ali i sa većim brojem restorana koji rade dostavu. Usledili su i protesti hiljada ljudi zbog ubistva Džordža Flojda.
Metro se takođe vraća u normalu. Sa 5, 4 miliona korisnika dnevno, broj je u aprilu pao ispod 450 hiljada, pokazuju zvanični podaci. Red vožnje se vraća, ali postoje oznake koje obaveštavaju putnike koliko daleko da stoje na stanicama, ali će ostati na snazi mera uvedena u maju da i bude zatvoren od 1 do 5 ujutru da bi se vozovi čistili.
Dok se grad oporavlja finansijski, može li virus da se vrati?
"To će biti veliki test", kaže doktor Brus Polski iz Vintrop bolnice sa periferije grada.
Meseci socijalne distance, nošenja maski, pranja ruku, šoka i straha pripremili su Njujorčane da ipak drže virus pod kontrolom, smatraju zdravstveni zvaničinici.
Ian Lipkin, epidemiolog sa Kolumbija Univerziteta, koji je i sam imao Kovid 19 u martu, boji se da se zaraza može širiti na protestima zbog smrti Džordža Flojda. Za njega je teška cena koju je Njujork platio, u životima, očaju i premoru.
"Teško mi je da zamislim kako ćemo da se oporavimo".
Prošle nedelje, na demonstracijama zbog Flojdove smrti nekoliko noći bilo je lomljenja izloga i krađa u gradu. Policijski čas od 8 uveče je ukinut u subotu, dan ranije nego što je planirano.
Njujork se već ranije pokazao, nakon pada populacije i fiskalne krize sedamdesetih godina, rasta kriminala osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, i posle 11. septembra.
"Ne možete nam ništa", kaže Karlo Sisura, predsednik Kongresa izgradnje Njujorka, građevinske grupe.
"Možemo malo da posrnemo, ali ćemo se brzo uspraviti".
