Digitalizacija je jedan od prioriteta ove vlade i sasvim sigurno eventualne promene u sistemu paušalnog oporezivanja neće ići na štetu IT industrije, rekla je između ostalog predstavnica Vlade Srbije u petak na javnoj debati u Beogradu kojom je najavljena javna rasprava između predstavnika vlasti, udruženja i privatnika po pitanju traženih promena u sistemu paušalnog oporezivanja.
Svetlana Jovanović, viša savetnica u Kabinetu predsednice Vlade Srbije je objasnila da će odluka o eventulnoj izmeni propisa koji regulišu paušalno oporezivanje biti doneta tek posle njihove analize i predloga rešenja, a da će se dijalogom javnog i privatnog sektora tokom idućeg meseca doći do zaključka o tome da li su potrebne izmene sistema paušalnog oporezivanja i kakve.
Javno-privatni dijalog o izmenama paušalnog sistema oporezivanja organizuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Udruženje za razvoj preduzetništva, a privrednici, asocijacije, relevantne institucije i stručna javnost mogu da ponude predloge i rešenja za unapređenje sistema paušalnog oporezivanja putem sajta www.jpd.rs.
Osnovna ideja inicijative je da izmenama pojasni koje delatnosti mogu da budu u paušalnom poreskom sistemu i da se smanji poresko opterećenje za preduzetnike čiji je prihod manji od minimalne zarade, kako bi se stimulisali preduzetnici da prijave radnju i legalno posluju, kao i da se finansijske obaveze plaćaju na jednom, umesto na četiri mesta.
Jovanović je naglasila da ne može da obeća da će se promeniti neki zakon, ali da će se kroz promenu podzakonskih akata učiniti da proces dobije na transparentnosti i da se pre svga zna ko može da uđe u sistem paušalnog oporezivanja.
Istovremeno, ona se usprotivila tvrdnjama iznetim tokom rasprave da su kriterijumi za paušalno oporezivanje neprecizni i da je procena prepuštena poreskim inspektorima i rekla da "paušalni porez nije subjektivna procena inspektora već da je to ozbiljna matematika".
Nenamerni podsticaj IT-u pretočiti u namerni
Obećanje predstavnice Vlade da će IT sektor biti zaštićen usledilo je nakon peporuke Vukašina Stojkova iz Startita da se dosadašnji "nenamerni" podsticaji vlade - zahvaljujući kojima se IT sektor u Srbiji doživeo "neverovatni rast" i postao naperspektivnija grana industrije u Srbiji - pretvori u "namerni" podsticaj rastu te industije. "Moja briga da će ova reforma ugroziti taj nenameran sjajni podsticaj", rekao je Stojkov.
On je podsetio da su i SAD posle Drugog svetskog rata dale takođe nenameran podsticaj razvoju informacionih tehnologija i da one danas u velikoj meri doprinose bogatstvu SAD, a naveo je i primer Izraela koji je namerno početko 1990-ih dao podsticaj IT industriji, koja je značajno doprinela bogatstvu te države.
Preduzetnici se 30 odsto svog radnog vremena bave "papirologijom"
Predstavnik Udruženja za razvoj preduzetništva iz Niša Milivoje Jovanović rekao je da je cilj da se osnaži dijalog javnog i privatnog sektora i da oni zajedno nadju najbolje predloge za unapeređenje sistema paušalnog oporezivanja. Ovo je, primetio je on, jedinstven primer da se preduzetnici uključuju u proces izmene zakona.
"Ključni problem je što preduzetnici, a njih je oko 116.000 u Srbiji, dok ne registruju radnju ne znaju kako će biti oporezovani", rekao je Jovanović i naglasio je da preduzetnici čak 30 odsto svog radnog vremena gube na "nepotrebnu administraciju", umesto da se bave svojim osnovnim poslom.
Đerđ Pap iz Udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, koji je i dobar deo svog radnog veka proveo u Poreskoj upravi, rekao je normativna uređenost ove oblasti potpuno zapuštena.
Osvrćući se na ocene da je sistem paušalnog oporezivanja prostor za brojne zloupotrebe, on je apelovao na donosioce odluka da sistem ne podešavaju u odnosu na one koji krše propise, pošto preovlađujući broj paušalaca radi u skladu sa zakonom, te propise treba donositi u odnosu na njih.
Direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović ocenila je da su kriterijumi za utvrdjivanje visine paušalnog poreza rastegljivi i da na visinu obaveza utiče nivo konkurencije, poslovni ugled i drugi, slični faktori zbog čega se obaveze preduzetnika značajno razlikuju.
