Nakon trogodišnje evropske hitne pomoći od gotovo 62 milijarde evra,
Grčka je i zvanično izašla iz krize, saopšteno je u Briselu.
Šezdesetak milijardi je samo dio novca koji su zemlje evro zone uložile u Grčku tokom posljednjih osam godina - računa se da je za spas Grčke uloženo ukupno oko 260 milijardi evra, što predstavlja najveće finansijsko spasavanje neke države ikada. Evropski programi pomoći zvanično su okončani i ta zemlja će od sada biti tretirana kao i svaka druga.
"Poslije osam godina krize, Grci sada očekuju više normalnosti u svojim životima - normalnost znači da će od danas Grčka biti tretirana kao svaka druga članica evro zone, biće pod istim procedurama, politikom i koordinacijom kao i svi stali", rekao je evropski komesar za ekonomska I finansijska pitanja Pjer Moskovisi.
To, medjutim, ne znači da je Grčka država od na sigurnoj udaljenosti od crvene linije bankrota, da joj je ekonomija doživjela potpuni procvat.
Banke muku muče sa nepovoljnim kreditima, dok je javni dug Grčke cijelih 180 posto bruto društvenog proizvoda i najviši je u evro zoni.
Uz sve probleme koje je zemlji donijela duga i teška kriza, na njenom izlasku ostaje izražen jedan - Grci su tokom proteklih deset godina napuštali zemlju u potrazi za boljim životom- procjenjuje se da ih je sreću van Grčke potražilo oko 400 hiljada, uglavnom obrazovanog i radno sposobnog kadra koji teško da će se vratiti kući. Nedavno evropsko istraživanje je pokazalo da bi se kući u narednih par godina vratilo tek deset odsto Grka.
Evropski program pomoći je okončan, a sa njim nisu okončani ni svi problem - jedan od njih je i još uvijek nedovoljno modernizovana javna uprava i državni aparat.
"Znamo kakva je bila prethdna uprava, da ni sadašnja nije dovoljno snažna ni modernizovana, kao ni finiansijski sektor, ali struktura je sada bolja nego ranije. Zato govorim Grcima: znamo da se njihova lična situacija još uvijek nije dovoljno popravila ali i nezaposlenost pada i sa daljom modernizacijom na kojoj insistiramo, biće otvaranja novih radnih mjesta i bolji uslovi za ekonomiju će imati efekta na živote svih Grka", zaključuje Moskovisi.
Stvari ipak idu nabolje: turizam bilježi ozbiljan rast, raste i ukupna ekonomija koja je u vrijeme krize bila svedena na četvrtinu. U Evropskoj komisiji planiraju rast grčke ekonomije oko 2 odsto za ovu godinu uglavnom zahvaljujući rastu izvoza, nezaposlenost je sa 28 smanjena na 19,5 posto. U svakom slučaju, neće biti lako, brojni problemi su tek počeli da se rješavaju ali, barem u Briselu, vjeruju da je, kada je riječ o Grčkoj, najgore ipak prošlo.
