Predsednici Turske, Irana i Rusije sastali su se u Ankari u ponedeljak na najnovijem trilateralnom sastanku, kako bi rešili građanski rat u Siriji.
Započet 2017. godine u glavnom gradu Kazahstana, poznat pod imenom Astanski proces, sastanak lidera Rečepa Tajipa Erdogana, Hasana Rohanija i Vladimira Putina fokusiran je na saradnju, uprkos ispoljenim razlikama po pitanju budućnosti Idliba, poslednje enklave sirijskih pobunjenika.
"Imamo potpuno saglasje u traganju za trajnim političkim rešenjem za sirijsko političko jedinstvo i teritorijalni integritet", rekao je Erdogan, postavljajući ton jednodnevnog skupa.
Erdogan je ponovio svoju predanost borbi protiv milicije sirijskih Kurda, YPG.
"Isušićemo terorističku močvaru istočno od Eufrata (u Siriji) i sprovesti napore u borbi protiv terorizma na svim nivoima", rekao je on.
Ankara smatra YPG za teroriste povezane sa pobunom Kurda unutar Turske. YPG je ključni saveznik Vašingtona u borbi protiv Islamske države.
Prošlog meseca, turski i američki generali postigli su sporazum da zajednički formiraju zonu razdvajanja u Siriji, kako bi zaštitili tursku granicu od YPG. Analitičari kažu da mnogi detalji ostaju skriveni između dva NATO saveznika.
Erdogan, u pratnji Rojanija i Putina, ponovio je svoju pretnju unilateralnim akcijama protiv kurdske milicije koju podržavaju SAD do kraja meseca, ukoliko zona razdvajanja ne bude formirana.
Rohani je napao američko prisustvo u Siriji.
"(Predsednik Donald) Tramp rekao je prošle godine da će se trupe SAD povući iz Sirije, ali rezultat tog obećanja bio je kao i drugih obećanja - laž", rekao je Rohani. "Ključno je da trupe SAD odmah napuste region i da sirijska vlada uspostavi suverenitet nad istokom, severom i Eufratom".
Putin je podržao tursku intervenciju, rekavši da zemlja ima pravo da štiti svoje granice. Ali, to uz uslov da svaki odgovor mora da bude okončan onda kada pretnja bude otklonjena, dodao je, podvlačeći sirijsku suverenost.
Analitičari kažu da Rohani, Erdogan i Putin sumnjanju da Vašington gradi planove stvaranja nezavisne, ili bar autonomne kurdske države.
"Važna stvar je kako mogu Turska, Iran i Rusija da nastave i nađu zajedničke ciljeve", rekao je profesor za međunarodne odnose Mesu Kazin sa istanbulskog univerziteta Jeditepe.
"Oni za cilj imaju uspostavljanje i zaštitu teritorijalnog integriteta i sirijske suverenosti".
Analitičarki kažu da narastanje tenzija između Turske i SAD po pitanju YPG-a takođe predstavlja još jedan Putinov cilj.
"Konačni cilj Rusije je da oslabi odnose Turske, SAD i NATO-a", kaže Kazin.
Ustav Sirije, budućnost Idliba
Trojica lidera takođe su najavila da je postignut sporazum o komitetu koji bi pripremio nacrt sirijskog ustava. Proces je bio blokiran mesecima zbog neslaganja oko članova komiteta. Putin je odbio da da datum prvog sastanka komiteta.
Razlike takođe ostaju i po pitanju budućnosti Idliba. Erdogan lobira za hitno okončavanje aktuelnog napada snaga Damaska na pobunjenike.
Ankara strahuje da će napad dovesti do još jednog značajnog egzodusa izbeglica u Tursku. Prošle nedelje, turski Crveni polumesec saopštio je da je oko pola miliona Sirijaca iz Idliba pobeglo ka turskoj granici.
Putin snažno brani napad.
"Zona deeskalacije ne bi trebalo da služi kao teren za oružane provokacije", rekao je on na početku samita. "Moramo da preduzmemo dodatne mere kako bi uništili terorističku pretnju koja dolazi iz zone Idliba".
Prošle godine, Erdogan i Putin postigli su sporazum da otklone napad sirijske vojske na Idlib. Deo tog sporazuma predviđao je da turske snage uspostave 12 posmatračkih ispostava kako bi ojačale tampon-zonu između snaga Damaska i pobunjenika.
Terorističke grupe bile su isključene iz sporazuma o prekidu vatre. Ankara i Moskva ostaju u nesuglasju po pitanju toga koje su grupe terorističke. Rohani takođe zagovara potrebu da snage Damaska povrate kontrolu nad Idlibom.
Kontrola Idliba
"Završnica je tu, bilo da je to želja Ankare ili ne", rekao je bivši turski diplomata Ajdin Selecen. "Tih 12 osmatračkih ispostavi (turske vojske) okružene su ruskom vojnom policijom koja ih štiti, a zatim sirijska vojska preuzima (čitav) Idlib, za pojasom od 5 kilometara ostavljenim duž turske granice. Turska već ojačava svoj zid na granici, sa planovima da se izbeglicama ne dozvoli da uđu u Tursku".
Neki analitičari navode da Erdogan možda pokušava da postigne sporazum po kome bi odustao od podrške pobunjenicima u Idlibu u zamenu za rusku i iransku podršku kreiranju zone kontrole protiv YPG milicije u severoističnoj Siriji, oblasti u koju bi, kako je rekao Erdogan u ponedeljak, tri miliona Sirijaca koji sada žive u Turskoj mogli da se presele.
