Predstavnici vlasti gotovo su četiri puta više zastupljeniji na televizijama koje su glavni izvor informisanja građana, od predstavnika opozicije, rečeno je između ostalog na predstavljanju rezultata istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) o kampanji pre početka zvanične kampanje za beogradske izbore.
Istraživanje je je sprovedeno u periodu od 2. oktobra 2017. godine do 15. januara 2018. godine i pokazalo je da je kampanja za gradske izbore počela još na jesen prošle godine, a ne od dana raspisivanja izbora. Dvomesečna analiza obuhvatila je televizije RTS, Prva, N1, Studio B i Pink, portale Blic, Kurir i B92 net i dnevne novine Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Politika.
Pokazalo se da se velika većina građana, čak 82 odsto, informiše preko televizija i da tako kreira i svoj politički stav. Preko štampe se informiše 34 odsto ispitanika, a najmanje građana informiše se preko internet portala.
Članica Upravnog odbora CRTA, novinarka Tamara Skroza, rekla je da rezultati najbolje predstavljaju medijsku sliku u Srbiji i da su demanti navoda da u zemlji postoji medijski prularizam. "Ako je jedna strana zastupljena četiri puta više od druge, onda o prilarizmu ne možemo ni da počnemo da govorimo", rekla je Skroza.
Od predstavnika vlasti u medijima, nastavila je, najviše su bili zastupljeni gradonačenik Beograda Siniša Mali i gradski menadžer Goran Vesić, dok su pojedinačni akteri iz opozicije bili neuporedivo manje prisutni.
Mediji o predstavnicima vlasti, po pravilu, izveštavaju u "pristrasno-navijačkom tonu", što znači da "navijaju za njih", dok se o opoziciji izveštava u "neutralnom tonu", precizirala je Skroza i pomenula Studio B i Beogradsku hroniku RTS-a kao primere "pristrasno-navijačkog tona" i to najviše za Sinišu Malog i za Gorana Vesića, dok je među štampanim medijima toga bilo najviše u Večernjim novostima i Kuriru.
Srpska napredna stranka, Goran Vesić, Aleksandar Vučić, republički funkcioneri i Siniša Mali prednjačili u negativnim porukama i verbalnim napadima na opozicionog kandidata za gradonačelnika Dragana Đilasa, a zatim na Aleksandra Šapića, dok je opozicija najviše napadala gradske funkcionere.
Skroza je istakla da je o beogradskim izborima najviše vesti i saopštenja preneo Studio B, dok je N1 imala najviše analitičkih priloga i uživo intervjua, za razliku od drugih medija u kojima su takvi prilozi bili daleko manje zastupljeni.
Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo da su u 55 odsto nastupa javni funkcioneri najavljeni kao gradski ili republički, iako su pričali o svojoj stranci, davali izborna obećanja, ili napadali protivkandidate, što pokazuje da je u medijima u Srbiji veoma zastupljena "funkcionerska kampanja". "To ne sme da se radi, ne smeju se davati izborna obećanja, ili napadati protivkandidati kada se govori u svojstvu republičkog funkcionera. Mediji moraju da naznače u kom svojstvu pričaju njihovi sagovornici", rekla je ona.
Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov kazao je da veliki broj poruka u medijima pokazuje da se za beogradske izbore vodi negativna kampanja. Mediji su, podsetio je on, važan deo izbornog procesa, a i tokom prethodnih izbora primećena je velika neravnopravnost različitih političkih aktera u izbornoj kampanji - preko načina na koji mediji izveštavaju i kakav pristup imaju.
"Jedino što možemo da uradimo na početku izbornog procesa je da pozovemo institucije koje su odgovorne da sprovode izborni proces i da štite javni interes - da sprovode zakon, koriste zakonska ovlašćenja i doprinesu boljim uslovima za izbore koji će biti sprovedeni u slobodnim i fer uslovima", rekao je Nedeljkov.