Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon o privremenom ukidanju granice zaduživanja, koja trenutno iznosi 31,4 biliona dolara, zahvaljujući podršci demokrata i republikanaca, pripadnika centra obe stranke. Tako je prevaziđeno protivljenje konzervativnog, desnog krila Republikanske stranke i izbegnut kastastrofalni scenario da Amerika dođe u situaciju da ne može da plati svoje dugove.
Predstavnički dom, u kome tesnu većinu imaju republikanci, glasao je sa 314 prema 117 glasova da se zakon usvoji i prosledi Senatu, koji će morati da usvoji meru i dostavi je predsedniku Džozefu Bajdenu na potpis pre roka u ponedeljak, kada se očekuje da federalna vlada ostane bez novca da plaća svoje račune.
"Ovaj sporazum je dobra vest za građane Amerike i američku ekonomiju", izjavio je Bajden posle glasanja. "Pozivam Senat da ga usvoji što brže da bih ga potpisao".
Predložena mera - kompromis između Bajdena i predsedavajućeg Predstavničkog doma Kevina Mekartija, izazvala je protivljenje 71 republikanaca iz tvrde, konzervativne struje. To bi obično bilo dovoljno da se blokira neki stranački predlog, ali je 165 demokrata - više od 149 republikanaca koji su glasali za njega - podržalo meru i omogućilo da bude usvojena.
Zakonom se suspenduje, odnosno privremeno ukida granica zaduživanja federalne vlade do 1. januara 2025. To omogućava Bajdenu i Kongresu da stave u stranu to politički rizično pitanje do predsedničkih izbora u novembru 2024.
Njime se takođe predviđa zamrzavanje federalne potrošnje na istom nivou tokom 2024, i povećanje od 1% 2025. Ubrzava se proces davanja dozvola za određene energetske projekte, federalnoj vladi se vraća 30 milijardi dolara neutrošene pomoći državama za vreme pandemije, i povećavaju zahtevi za kvalifikovanje za programe pomoći u hrani, odnosno "markica za hranu".
Republikanci tvrde struje želeli su veće rezanje potrošnje. "U najboljem slučaju, imamo dvogodišnje zamrzavanje potrošnje, koje je puno rupa i trikova", izjavio je kongresmen Čip Roj, istaknuti član konzervativnog Kokusa slobode u Predstavničkom domu.
Liberalne demokrate - koje su se zajedno sa Bajdenom protivile vođenju pregovora u vezi sa granicom zaduživanja - protivile su se zakonu iz nekoliko razloga, uključujući nove uslove za korisnike vladinih programa pomoći siromašnima.
"Republikanci su nas primorali da odlučimo koji ranjivi Amerikanci će dobiti priliku da jedu, ili će nas dovesti u stanje da ne možemo da plaćamo dugove. To prosto nije ispravno", rekao je demokratski kongresmen Džim Mekgavern u sredu.
U utorak uveče, kongresna kancelarija za budžet, koja je nestranačko telo, izračunala je da bi predlog rezultirao uštedama od 1,5 biliona dolara u narednih deset godina.
U Senatu, lideri obe stranke kažu da se nadaju da će usvojiti zakon pre vikenda, ali bi potencijalno kašnjenje zbog glasanja o amandmanima moglo da iskomplikuje stvari.
Bitka oko zakonskog predloga takođe se pretvorila u test autoriteta Mekartija, kao predsedavajućeg Predstavničkog doma. Mekarti je izabran u januaru posle 15 rundi glasanja, nakon što je ultrakonzervativnim članovima Kongresa obećao da će imati veće učešće u nastojanjima da se smanji vladin budžet.
SAD svake godine hronično boluju od deficita u iznosu od nekoliko hiljada milijardi dolara, čime se samo povećava dugoročni, ukupni dug.
“Demokrate će se postarati da zemlja ne dođe u situaciju da ne plaća dugove. Tačka", rekao je novinarima u sredu lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris.
Neki konzervativni republikanci su bili sumnjičavi u odnosu na upozorenje sekretarke za finansije Dženet Jelen da će vlada, do sledećeg ponedeljka, ostati bez novca da ispuni svoje finansijske obaveze, što između ostalog znači da ostaje bez gotovine za plaćanje kamate na vladine hartije od vrednosti, penzija za starije Amerikance i plata vladinim radnicima i pripadnicima vojske.
Zakon ne sadrži podizanje poreza niti se njime sprečava dalji rast nacionalnog duga, koji će se povećati za još dodatnih 3 biliona dolara ili više u narednih godinu i po.
On takođe predviđa smanjenje zapošljavanja službenika Nacionalne poreske službe.
