2013. sigurno nije bila dosadna - mnogo toga lepog i ružnog se dogodilo u godini koja je na samom kraju, a ono što je takođe izvesno je da će 2014. početi pregovorima Beograda i Brisela o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
O 2013. se može pričati na razne načine, može se ocenjivati ovako ili onako, ali nema nikakve sumnje da će 2013. ostati upamćena kao godina u kojoj su Beograd i Priština uspeli da postignu istorijski sporazum. Posle višemesečnih pregovora premijera Srbije i Kosova Ivice Dačića i Hašima Tačija uz pomoć evropske komesarske Ketrin Ešton, u Briselu je 19. aprila potpisan sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine:
"Briselski sporazum definitivno je dogadjaj i proces koji je po meni u pozitivnom smislu obeležio 2013 godinu", ocenjuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije
"Briselski sporazum je definitivno tačka na kojoj je Srbija dobila zeleno svetlo za dalje. I očito je EU bilo bitno da se ta relacija izmedju Beograda i Prištine normalizuje i to je bio ključni uslov za dobijanje datuma. Sve ostalo mi ćemo morati da ispunimo u ovom narednom periodu kad počne proces pregovora od januara i ubuduće", kaže Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN
Naspram odličnih vesti iz Brisela, kako ocenjuju sagovornici Glasa Amerike, 2013. nije donela tako velike rezultate na unutrašnjem planu i moglo bi se reći da, koliko god je godina za nama bila dobra za evropske integracije, toliko je bila loša i teška za život, pre svega običnih građana:
"Uprkos tome što smo imali nekakav privredni rast i što se procenjuje da će bruto domaći proizvod biti za dva posto veći nego prošle godine, stičem utisak da niko od gradjana to nije osetio na sopstvenom novčaniku. Ove godine imamo najmanju inflaciju u poslednjih 15 godina i niko nije zadovoljan zbog toga. Ljudi žive gore nego što su živeli prošle godine i plašim se da taj trend neće biti lako zaustaviti", smatra Ćulibrk.
Rekonstrukcija Vlade početkom septembra uvela je u javni život dva nova imena – mladi ministar finansija Lazar Krstić i ministar privrede Saša Radulović najavili su krupne reforme i okretanje novog lista u ekonomiji.
Mnogi bi rekli da je posle Dačića i Vučića, Saša Radulović svakako ličnost broj tri u 2013-oj: uprkos štrajkovima i blokadama pruga i puteva, ministar privrede je ostao dosledan u nameri da natera preduzeća u restrukturiranju da podnesu lične karte, a zbog Zakona o radu je ušao u direktan sukob sa sindikatima i radnicima. Ipak, mora se reći i to da politika nije ni ovoga puta pratila ekonomiju, zbog čega su svi reformski zakoni, uprkos najavama da se biti usvojeni 2013. prebačeni u 2014. godinu na usvajanje:
"Novi ministar privrede je uspeo da se nametne kao neko ko pokušava da forsira nekakve reforme. Ono što je njegov problem jest to što ni jedan od zakona koje je on predložio nije još usvojen. Sa ovakvom vladom, sa ovoliko raznorodnih stranaka sa različitim ideologijama i sa forsiranjem parcijalnih interesa odredjenih grupa stanovništva ja mislim da ni jedna reforma neće moći da se sprovede", ocenjuje Milan Ćulibrk.
Na priči o borbi protiv korupcije naprednjaci su 2012. dobili izbo-re, a lider SNS-a i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić obećavao je da će 2013. obeležiti upravo borba protiv kriminala i korupcije, da biti uhapšen narko bos Darko Šarić, da će biti okončane sve 24 sporne privatizacije na koje je ukazano iz EU:
"Apsurd je još jedan da Vučić tako krene energično sa tom pričom a da zna da mu je glavni koalicioni partner SPS partija koja iza sebe ima repove pa minimum jedno desetak tih privatizacija. A onda i sam Mladjan Dinkić i regioni Srbije koji takodje imaju svoj ogroman šer veza sa svim tim privatizacijama", podseća Jelena Milić.
"Borba protiv korupcije zahteva stvarno sistemski pristup. Dakle da vi imate jasan okvir, jasne zakone, jasna pravila koja će važiti za sve. Ja nisam baš toliko siguran da mi sada imamo takav okvir i da imamo takav ambijent. I ono čega se posebno plašim jeste kao što je bio slučaj i sa svim prethodnim vladama da se ona borila protiv jednih tajkuna a da je u medjuvremenu pravila nove svoje", smatra Ćulibrk.
Ni u 2013. nije održana parada ponosa u Beogradu, navijači su i dalje divljali na stadionima i van njih, broj žalbi građana protiv države u Strazburu je sve veći, na severu Kosova su, uz mnogo muka pred kraj 2013. održani lokalni izbori dogovoreni briselskim sporazumom, ali po mišljenju direktorke Centra za evroatlantske studije, 2013. je obeležilo i nikad jače prisustvo Rusije u Srbiji – od početka izgradnje gasovoda Južni tok, do brojnih poseta ruskih zvaničnika Beogradu:
"Jedan od najznačajnijih dogadjaja 2013. godine je od leta talas ruski koji nas je zapoljusnuo sa namerom da nam uguši proces evropskih integracija Mi u 2014 možemo da nastavimo da biramo da laviramo da pokušavamo da sedimo na dve stolice i da urušimo sve dobro što smo postigli u 2013 godini a toga nema mnogo."
Na političkom planu SNS se, kako su pokazali lokalni izbori održani tokom 2013., približila natpolovičnoj podršci građana, dok je sa druge strane opozicija, a pre svega Demokratska stranka, nastavila da slabi. Novi izbori su neminovnost u 2014., složili bi se mnogi u Srbiji.
A na sportskom, kulturnom, umetničkom planu u 2013. bilo je manjih i većih uspeha:
"Na stranu Djoković koji je godinama u vrhu, znači stvarno pravo iznenadjenje su bili rezultati naših atletičara na svetskom prvenstvu i Bekrića i Španovićeve. Tu su rukometašice, nadam se da će se uskoro pridružiti rukometaši", kaže Ćulibrk.
"Ništa se nije pomerilo. Nema izvlačenja politike iz sporta. Ništa se nije uradilo sa huliganima. Ceca će da peva na trgu za novu godinu. Farme i ostali rialiti su najgledanije televizije", ističe Jelena Milić.
Na kraju, sagovornici Glasa Amerike se slažu sa najavama ministra privrede Saše Radulovića da će 2014. godina biti teška, verovatno teža i od 2013. A da li će se na kraju godine u koju tek ulazimo videti makar svetlo na kraju tunela i najava nekih lepših i boljih dana – to je pitanje na koje je niko u ovom trenutku nema pravi odgovor.
O 2013. se može pričati na razne načine, može se ocenjivati ovako ili onako, ali nema nikakve sumnje da će 2013. ostati upamćena kao godina u kojoj su Beograd i Priština uspeli da postignu istorijski sporazum. Posle višemesečnih pregovora premijera Srbije i Kosova Ivice Dačića i Hašima Tačija uz pomoć evropske komesarske Ketrin Ešton, u Briselu je 19. aprila potpisan sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine:
"Briselski sporazum definitivno je dogadjaj i proces koji je po meni u pozitivnom smislu obeležio 2013 godinu", ocenjuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije
"Briselski sporazum je definitivno tačka na kojoj je Srbija dobila zeleno svetlo za dalje. I očito je EU bilo bitno da se ta relacija izmedju Beograda i Prištine normalizuje i to je bio ključni uslov za dobijanje datuma. Sve ostalo mi ćemo morati da ispunimo u ovom narednom periodu kad počne proces pregovora od januara i ubuduće", kaže Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN
Naspram odličnih vesti iz Brisela, kako ocenjuju sagovornici Glasa Amerike, 2013. nije donela tako velike rezultate na unutrašnjem planu i moglo bi se reći da, koliko god je godina za nama bila dobra za evropske integracije, toliko je bila loša i teška za život, pre svega običnih građana:
"Uprkos tome što smo imali nekakav privredni rast i što se procenjuje da će bruto domaći proizvod biti za dva posto veći nego prošle godine, stičem utisak da niko od gradjana to nije osetio na sopstvenom novčaniku. Ove godine imamo najmanju inflaciju u poslednjih 15 godina i niko nije zadovoljan zbog toga. Ljudi žive gore nego što su živeli prošle godine i plašim se da taj trend neće biti lako zaustaviti", smatra Ćulibrk.
Rekonstrukcija Vlade početkom septembra uvela je u javni život dva nova imena – mladi ministar finansija Lazar Krstić i ministar privrede Saša Radulović najavili su krupne reforme i okretanje novog lista u ekonomiji.
Mnogi bi rekli da je posle Dačića i Vučića, Saša Radulović svakako ličnost broj tri u 2013-oj: uprkos štrajkovima i blokadama pruga i puteva, ministar privrede je ostao dosledan u nameri da natera preduzeća u restrukturiranju da podnesu lične karte, a zbog Zakona o radu je ušao u direktan sukob sa sindikatima i radnicima. Ipak, mora se reći i to da politika nije ni ovoga puta pratila ekonomiju, zbog čega su svi reformski zakoni, uprkos najavama da se biti usvojeni 2013. prebačeni u 2014. godinu na usvajanje:
"Novi ministar privrede je uspeo da se nametne kao neko ko pokušava da forsira nekakve reforme. Ono što je njegov problem jest to što ni jedan od zakona koje je on predložio nije još usvojen. Sa ovakvom vladom, sa ovoliko raznorodnih stranaka sa različitim ideologijama i sa forsiranjem parcijalnih interesa odredjenih grupa stanovništva ja mislim da ni jedna reforma neće moći da se sprovede", ocenjuje Milan Ćulibrk.
Na priči o borbi protiv korupcije naprednjaci su 2012. dobili izbo-re, a lider SNS-a i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić obećavao je da će 2013. obeležiti upravo borba protiv kriminala i korupcije, da biti uhapšen narko bos Darko Šarić, da će biti okončane sve 24 sporne privatizacije na koje je ukazano iz EU:
"Apsurd je još jedan da Vučić tako krene energično sa tom pričom a da zna da mu je glavni koalicioni partner SPS partija koja iza sebe ima repove pa minimum jedno desetak tih privatizacija. A onda i sam Mladjan Dinkić i regioni Srbije koji takodje imaju svoj ogroman šer veza sa svim tim privatizacijama", podseća Jelena Milić.
"Borba protiv korupcije zahteva stvarno sistemski pristup. Dakle da vi imate jasan okvir, jasne zakone, jasna pravila koja će važiti za sve. Ja nisam baš toliko siguran da mi sada imamo takav okvir i da imamo takav ambijent. I ono čega se posebno plašim jeste kao što je bio slučaj i sa svim prethodnim vladama da se ona borila protiv jednih tajkuna a da je u medjuvremenu pravila nove svoje", smatra Ćulibrk.
Ni u 2013. nije održana parada ponosa u Beogradu, navijači su i dalje divljali na stadionima i van njih, broj žalbi građana protiv države u Strazburu je sve veći, na severu Kosova su, uz mnogo muka pred kraj 2013. održani lokalni izbori dogovoreni briselskim sporazumom, ali po mišljenju direktorke Centra za evroatlantske studije, 2013. je obeležilo i nikad jače prisustvo Rusije u Srbiji – od početka izgradnje gasovoda Južni tok, do brojnih poseta ruskih zvaničnika Beogradu:
"Jedan od najznačajnijih dogadjaja 2013. godine je od leta talas ruski koji nas je zapoljusnuo sa namerom da nam uguši proces evropskih integracija Mi u 2014 možemo da nastavimo da biramo da laviramo da pokušavamo da sedimo na dve stolice i da urušimo sve dobro što smo postigli u 2013 godini a toga nema mnogo."
Na političkom planu SNS se, kako su pokazali lokalni izbori održani tokom 2013., približila natpolovičnoj podršci građana, dok je sa druge strane opozicija, a pre svega Demokratska stranka, nastavila da slabi. Novi izbori su neminovnost u 2014., složili bi se mnogi u Srbiji.
A na sportskom, kulturnom, umetničkom planu u 2013. bilo je manjih i većih uspeha:
"Na stranu Djoković koji je godinama u vrhu, znači stvarno pravo iznenadjenje su bili rezultati naših atletičara na svetskom prvenstvu i Bekrića i Španovićeve. Tu su rukometašice, nadam se da će se uskoro pridružiti rukometaši", kaže Ćulibrk.
"Ništa se nije pomerilo. Nema izvlačenja politike iz sporta. Ništa se nije uradilo sa huliganima. Ceca će da peva na trgu za novu godinu. Farme i ostali rialiti su najgledanije televizije", ističe Jelena Milić.
Na kraju, sagovornici Glasa Amerike se slažu sa najavama ministra privrede Saše Radulovića da će 2014. godina biti teška, verovatno teža i od 2013. A da li će se na kraju godine u koju tek ulazimo videti makar svetlo na kraju tunela i najava nekih lepših i boljih dana – to je pitanje na koje je niko u ovom trenutku nema pravi odgovor.