Svetski poznati britanski fizičar Stiven Hoking, koji je proučavao niz pitanja povezanih sa svemirom, od njegovih početaka do složenosti crnih rupa, preminuo je u sredu u 77. godini.
Portparol porodice saopštio je da je preminuo u svom domu u Kembridžu gde je decenijama radio kao profesor matematike na univerzitetu.
"Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rad i nasleđe nastaviti da žive još mogo godina", saopštila su Hokingova deca Lusi, Robert i Tim.
Stiven Hoking je bolovao od Lu Gerigove bolesti, odnosno amiotrofične lateralne skleroze (ALS) od 21. godine života, bolesti zbog koje je bio potpuno nepokretan, a vremenom je izgubio i sposobnost govora, pa je komunicirao jedino uz pomoć sintetizatora glasa.
Lekari su tada predvideli da će živeti samo nekoliko godina, ali je Hoking nadmašio sva očekivanja i usredsredio se na svoja istraživanja, između ostalog i na povezivanje Ajnštajnove teorije relativiteta i teorije kvantne mehanike.
"Moj cilj je jednostavan. Razumevanje kosmosa, zašto je takav i zašto uopšte postoji", govorio je Hoking.
Njegova knjiga iz 1988. godine, "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time) postala je međunarodni bestseler i proslavila ga širom sveta.
Hoking je poznat i po istraživanju crnih rupa, u okviru kojeg se pokazuje kako male količine radijacije mogu da izbegnu gravitaciju. Fenomen je poznat kao Hokingova radijacija.
Britanski naučnik bio je pristalica i putovanja na Mesec i Mars, što je smatrao poduhvatom koji bi pomogao da se čovečanstvo ujedini.
"Ostajemo bez prostora i jedino možemo da idemo u druge svetove. Vreme je da istražujemo druge sunčeve sisteme. Jedino bi to moglo da nas spasi . Uveren sam da ljudi moraju da napuste Zemlju", govorio je Hoking prošle godine.