Književnica Džoan Didion, čiji su eseji, memoari, romani i scenarija bili hronika savremenog američkog društva, preminula je u 88. godini, objavio je Njujork Tajms.
Uzrok smrti je Parkinsonova bolest, navodi dnevnik pozivajući se na imejl izdavačke kuće.
Didion je krajem 1960-ih postala poznata kao jedna od ranih predstavnica takozvanog "novog novinarstva", koje je autorima dozvoljavalo da zauzmu ličniju perspektivu u svojim tekstovima. U zbirci eseja "Teturanje ka Vitlejemu", čiji je naslov pozajmljen od pesnika Vilijema Batlera Jejtsa, bavila se kulturom svoje rodne Kalifornije. Naslovni esej kritički je razmatrao novonastalu kulturu hipika u San Francisku a Njujork Tajms je u svojoj recenziji knjigu nazvao "jednim od najboljih tekstova koje je iko u Americi objavio u nekom časopisu u proteklih nekoliko godina."
Didion je oko sebe širila auru opuštenog glamura. A na vrhuncu popularnosti često je fotografisana sa velikim naočarima za sunce ili kako se nonšalantno odmara sa cigaretom u ruci. Imala je 80 godina 2015. kada ju je francuska modna kuća Selin angažovala kao modela u svojim reklamama za naočare za sunce.
Novi uspon u karijeri je, iako to nije želela, doživela 2000-ih godina, zbog ličnih tragedija, kada je opisala svoju tugu zbog smrti supruga, pisca Džona Gregorija Dana u knjizi "Godina magičnog razmišljanja", a svoje stanje i razmišljanja posle smrti ćerke Kintane Ru Dan u memoaru "Plave noći".
Dela Džoan Didion su iskrena, pronicljiva, protkana skepsom i osećanjem nezadovoljstva. Los Anđeles Tajms ju je hvalio kao "stilistu bez premca". Britanski pisac Martin Ejmis je Didion opisao kao "pesnikinju velike kalifornijske praznine".
Njen život i karijera su opisani u dokumentarnom filmu iz 2017. "Džoan Didion: Centar neće izdržati", čiji je autor njen nećak, glumac Grifin Dan.
Džoan Didion je počela da živi u Njujorku kada je pobedila na takmičenju iz eseja dok je bila studentkinja, i dobila priliku da radi u modnom časopisu Vog krajem 1950-ih. Dve godine kasnije je upoznala svog supruga Džona Gregorija Dana.
Didion i Dan, koji su bili u braku skoro 40 godina, živeli su delom godine u Južnoj Kaliforniji a delom u Njujorku, i uspevali da budu istaknute ličnosti i u književnim krugovima i Holivudu. Žurke u njihovoj kući u Malibuu, gde je Harison Ford radio kao stolar pre nego što se proslavio u filmu "Ratovi zvezda", privlačile su poznate ličnosti među kojima su pevačica Dženis Džoplin, reditelji Stiven Spilberg, Brajan DePalma i Martin Skorseze, i glumac Voren Biti, koji je navodno bio zaljubljen u Didion.
Didion i Dan su imali buran brak, ali su sve vreme sarađivali, između ostalog na pisanju scenarija za rimejk filma "Zvezda je rođena" iz 1976. i "Panika u parku droga", 1971, u kome je Al Paćino odigrao svoju prvu glavnu ulogu.
Par se konačno preselio u Njujork 1988. Kada je Džon dobio infarkt za stolom, za vreme večere, i preminuo 2003. godine, Didion je svoje stanje tuge obradila u memoaru "Godina magičnog razmišljanja", za koji je osvojila Nacionalnu književnu nagradu.
Nepune dve godine posle smrti Džona Dana, Didion se vratila u stanje žalosti kada joj je ćerka Kintana Ru preminula od akutne upale pankreasa nakon serije zdravstvenih problema. Književnica sitne građe se, posle tih gubitaka, svela na samo 34 kilograma, ali je skupila snagu i oporavila se radeći na pozorišnom komadu - monodrami zasnovanoj na knjizi "Godina magičnog razimišljanja". Predstava u kojoj je glumila Vanesa Redgrejv je otvorena na Brodveju 2007.
Među delima Džoan Didion su i roman "Knjiga zajedničkih molitvi" i knjige "Majami" i "Salvador". 2013. godine, predsednik Barak Obama uručio joj je Nacionalnu medalju za umetnost.
