Remzi Klark, koji je promivsao građanska prava 60-ih u Americi, a potom branio Sadama Huseina i Slobodana Miloševića, umro je u 94. godini.
Liberal i nekadašnji sekretar za pravosuđe umro je 9. aprila u svom domu blizu Njujorka, ali medijima nije saopšten uzrok smrti.
Služio je za vreme predsednika Lindona Džonsona po pitanjima desegregacije i građanskih prava crnaca. Pre nego što je izašao iz administracije 1969. američku spoljnu politiku je nazvao "genocidnom", a trošenje na vojsku ocenio kao "potvrđeno ludilo".
Pomagao je u odbrai nepopularnih ličnosti poput Sadama Huseina i Slobodana Miloševća, Mumije abu Džamala, člana radikalne grupe za crnačka prava Crni Panteri.
Smatrao je da svako ima pravu na propisnu odbranu.
Kontroverzni političar
Uprkos njegovoj kritici američke politike, Džimi Karter ga je pozvao da učestvuje u pregovorima o oslobađanju 53 američka taoca u Teheranu 1979. Iako pregovori nisu uspeli, Klark je rekao da je "razumljivo" što Iran drži američke taoce i apelovao na Ameriku da se izvini Iranu.
Takođe se u Vijentamu sastao sa komunističkim liderima u Hanoju i kritikovao poteze SAD. Tužio je američku vladu zbog bombardovanja Libije posle terorističkog napada u Berlinu 1986. i protivio se ratu u Iraku.
Šef Amnesti internešnela u SAD je 1990. Klarka nazvao jednim od najpoštovanijih boraca za ljudska prava širom sveta.
Aktivista Roj Vilis je rekao da je Klark bio jedini moćni belac koji je crnce zaista shvatao ozbiljno.
Remzi Klark je rođen u Dalasu 1927, a u administraciju SAD ulazi 1961. u Sekretarijat za pravosuđe Roberta Kenedija. Dvaput se kandidaovao za senatora iz Njujorka, oba puta izgubio.