Legendarni američki bokser Mohamed Ali preminuo je u 75. godini života, posle 32-godišnje borbe sa Parkinsonovom bolešću. Ali je po mnogima bio najbolji bokser u istoriji, osvajač zlatne olimpijske medalje i trostruki šampion sveta u teškoj kategoriji, a američki sportski nedeljnik „Sports Illustrated“ nazvao ga je najboljim sportisom 20. veka. Bio je jedan od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih američkih sportista svih vremena.
Sin slikara iz Kentakija, Ali je počeo da se bavi boksom pošto su mu siledžije iz kraja ukrale bicikl. Njegov tadašnji trener rekao je da je dečak, tada poznat po imenu Kasijus Klej mlađi, bio mešavina sirovog talenta i odlučnosti.
Pre više od pola veka, 1964. godine Ali je šokirao velikog favorita Sonija Listona i osvojio prvu titulu šampiona u teškoj kategoriji.
Sportski kolumnista dnevnika „Va[ington post“ Majk Vajz priča kako je samouvereni Ali nastavio da dominira, koristeći obe pesnice, ali i svoje reči.
"On je verovatno prvi čovek, prvi sportista u Americi, koji se hvalio nečim, a onda to potvrdio na delu. Niko se nije hvalio u to vreme".
"Ja sam najveći. Nokautiram sve propalice, a ako se budeš pravio pametan i tebe ću", rekao je tada Kasijus Klej jednom novinaru.
Klej je posle borbe sa Listonom primio islam i promenio ime u ono koje zna ceo svet - Mohamed Ali. Tri godine kasnije, našao se na udaru zbog odbijanja da služi vojsku, navodeći kao razlog svoja verska ubeđenja i protivljenje Vijetnamskom ratu.
Ali je osuđen zbog izbegavanja vojske i oduzeta mu je titula. Tri godine nije mogao da boksuje, sve dok Vrhovni sud 1970. godine nije poništio presudu.
Svega nekoliko meseci posle povratka u ring, novi šampion u teškoj kategoriji Džo Frejzer naneo je Aliju prvi poraz u profesionalnoj karijeri. Ali mu se međutim revanširao u njihovoj drugoj borbi.
Još jedan čuveni meč bio je onaj između Alija i Džordža Formena, održan 30. oktobra 1974. u Kinšasi, glavnom gradu tada Zaira, danas Demokratske Republike Kongo. Svi ljubitelji boksa, i sporta uopšte znaju tu borbu kao "Rumble in the Jungle", odnosno „Grmljavina u džungli“
"Upotrebio je ono što ljudi i danas smatraju jednom od najneverovatnijih strategija – glumiš da si umoran, pustiš protivnika da se ispuca – a onda iznenada oživiš i pronađeš način da ga nokautiraš u osmoj rundi. To je verovatno i dalje najtrijumfalniji trenutak u istoriji boksa", priča Majk Vajz.
Ali se posle toga sastao sa Frejzerom treći i poslednji put. Bio je kraj 1975. godine, a borba na Filipnima nazvana je "The Thrilla in Manila". Ali je izdržao 14 brutalnih rundi i na kraju pobedio tehničkim nokautom.
Alijev život posle boksa obeležila je Parkinsonova bolest, koja mu je ustanovljena 1984. Više nije mogao da „plovi kao leptir“ ili „bode kao pčela“, ali su njegova darežljivost i strast prema čovečanstvu nastavili da inspirišu ljude širom sveta.
"Mohamed Ali je bio obožavan. Imao je srce, kakvo ne verujem da će iko ikada imati", zaključuje Majk Vajz.
Neki su ga voleli, drugi mrzeli, ali Mohamed Ali nikog nije ostavio ravnodušnim. To će – možda čak i više nego njegova bokserska veština – ostati kao njegovo večno nasleđe.
