Manje od sedam nedelja pre okončanja njegovog četvorogodišnjeg mandata, postavljaju se brojna pitanja o aktuelnom predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Da li će da prizna da je poražen na izborima, na kojima je pobedio demokrata Džo Bajden?
Tramp za sada to nije uradio, niti je to neophodno. Priznanje poraza na izborima je jednostavno učtiva tradicija američkih predsedničkih izbora, posle kojih poraženi kandidat priznaje očigledno i čestita pobedniku.
Međutim, nema nagoveštaja da je Tramp spreman da prizna poraz na izborima, čak i nakon što su zvaničnici ključnih država proglasili Bajdenovu pobedu, što će dovesti do njegove inauguracije 20. januara za 46. predsednika SAD.
Umesto toga, Tramp tvrdi da su izbori pokradeni i da mu je prevarom oduzet drugi mandat. U sredu je objavio video od 46 minuta ispunjen osporenim tvrdnjama o nepravilnostima tokom glasanja i prebrojavanja glasačkih listića, tokom kojeg je pokušao da dokaže da je u stvari pobedio.
"Ubačen je ogroman broj glasova, gotovo svi za Bajdena. I do danas, svi pokušavaju da utvrde odakle su došli. Krenulo je od moje velike prednosti (nekoliko sati nakon zatvaranja birališta) do toga da gubim sa malom razlikom u narednim danima", ustvrdio je Tramp.
Smanjena Trampova prednost, a zatim i poraz, lako je objašnjena činjenicom da je ogroman broj glasova koji su poslati ranije poštom, a koje je on kritikovao, uglavnom bio za Bajdena, a bilo je potrebno više dana da se prebroje - u pojedinim slučajevima zato što su izborni zvaničnici dozvolili brojanje ranije poslatih glasačkih listića tek na dan izbora ili posle zatvaranja birališta.
Tramp i njegov izborni štab za sada nisu uspeli da dokažu svoje tvrdnje pred sudovima u odlučujućim državama u kojima je Bajden pobedio. Najnoviji pravni poraz doživeli su u Viskonsinu, gde je Vrhovni sud odbio u četvrtak da razmotri tužbu kojom se tražilo da se preokrene izborni rezultat, prema kojem je Bajden pobedio sa prednošću od 20.000 glasova. Sudije su saopštile da tužbu prvo moraju da razmotre niži sudovi.
Pobednika američkih predsedničkih izbora odlučuje takozvani Elektorski koledž, prema kojem države sa najvećim brojem stanovnika imaju i najveći broj elektorskih glasova.
Bajden ima prednost od 306 naprema 232 elektorska glasa, koliko je osvojio Tramp. Aktuelni predsednik je istom razlikom 2016. godine porazio tadašnju demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton, a svoju pobedu proglasio "ubedljivom".
Bajden takođe vodi po broju direktnih glasova birača - sa gotovo 7 miliona. Elektorski koledž glasa 14. decembra, a očekuje se da Bajden bude proglašen pobednikom. Kongres bi trebalo da formalno potvrdi taj ishod početkom januara, dve nedelje pre nego što Bajden položi zakletvu za predsednika na platformi koja se gradi ispred zgrade američkog Kongresa.
Sada se postavlja pitanje da li će Tramp prisustvovati Bajdenovoj inauguraciji?
Više od jednog veka, svaki odlazeći predsednik poštovao je običaj i prisustvovao ceremoniji polaganja zakletve svog naslednika, čak i kada je izgubio trku za drugi mandat.
Tramp je rekao da je doneo odluku o tome, ali još nije objavio gde planira da bude na dan inauguracije. Međutim, istovremeno razmišlja da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine.
Samo je jedan američki predsednik - Grover Klivlend 1892. godine - uspešno osvojio još jedan mandat u Beloj kući nakon što je četiri godine ranije izgubio u trci za rezibor.
Tramp ne isključuje ni jednu opciju i daje nagoveštaje o svojim planovima. Na prazničnoj zabavi u Beloj kući, početkom nedelje, republikancima je rekao: "Ovo su bile izvanredne četiri godine. Pokušavamo da osvojimo još četiri. U suprotnom, vidimo se za četiri godine".
