Aktuelni predsednik Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp u utorak će se naći na glasačkim listićima na stranačkim izborima u Džordžiji, državi koja može da ima ključnu ulogu na predsedničkim izborima u novembru. Džordžija je jedina među neopredeljenim državama koje održavaju primarne izbore u utorak, i donosi veliki broj delegata. Očekuje se da i Bajden i Tramp, ako pobede, i formalno obezbede svoje stranačke nominacije posle glasanja.
Za Trampa bi pobeda na primarnim republikanskim izborima u Džordžiji u utorak mogla da znači i da je osvojio dovoljan broj delegata da bude i formalno proglašen predsedničkim kandidatom. Tramp praktično nema protivkandidate otkako se i Niki Hejli povukla iz trke, a broj Bajdenovih izazivača se takođe smanjio otkako se Din Filips povukao iz trke - mada ni on, kao ni autorka Merijen Villijamson nisu Bajdenu odneli mnogo glasova.
Džordžija ima primarne izbore otvorene za sve glasače, odnosno nije potrebno da je neko registrovan pri stranci da bi glasao. Demokratama primarni izbori u toj državi donose 108 delegata, a republikancima 59.
Džordžija je značajna iz još jednog razloga - reč je o državi iz koje je proistekla jedna od četiri optužnice protiv Trampa, zbog pokušaja da preokrene izborni rezultat u toj državi u svoju korist 2020. godine. Tramp je izgubio Džordžiju od Bajdena za 11.779 glasova i od šefa državne izborne komisije Breta Rafenspregera je tražio da mu te glasove nabavi, na šta on nije pristao.
Suđenje u tom postupku još nije počelo, a Tramp negira da je pokušao da preokrene izborni rezultat u svoju korist. Bivši predsednik i njegovi saoptuženi pokušavaju da kompromituju tužiteljku koja vodi slučaj, Fani Vilis, navodima da je bila u vezi sa jednim od istražitelja na slučaju i da je od toga finsnsijski profitirala. Ona to negira, a Tramp traži da bude izuzeta sa tog slučaja.
Za aktuelnog predsednika Džoa Bajdena otvoreno pitanje je koliko će dobiti glasova Afroamerikanaca koji su 2020. pomogli da pobedi u Džordžiji.
Prema istraživanju Pju centra, 92 odsto crnaca je podržalo Bajdena 2020, a ta populacija tradicionalno glasa za demokrate. Međutim, nedavno istraživanje istog instituta pokazalo je da oko polovina Afroamerikanaca iz Džordžije ne podržava aktuelnog predsednika. Kažu da osećaju da ne radi dovoljno za njih, a dešava se i da ne znaju za neke odluke administracije koje su im direktno išle u korist.
Oko 33 odsto glasača u Džordžiji čine Afroamerikanci. Jedna od njihovih glavnih briga je zdravstveno osiguranje: Džordžija ima najveću stopu smrtnosti kod majki i dece crnaca. Afroamerički glasači u toj državi su takođe frustrirani zbog sporog napretka u uklanjanju prepreka da glasaju, kao i zbog prekrajanja kongresnih distrikta što im otežava da glasaju, kažu aktivisti za zaštitu biračkih prava.
Pokušaje demokrata da reše ovo pitanje - uključujući i usvajanje sveobuhvatnog zakona o biračkom pravu - uglavom blokiraju republikanci u Kongresu.
Bajdenova kampanja tvrdi da su Afroamerikanci ključna grupa birača na koju je predsednik fokusiran i želi da osvoji njihovu podršku. Politički stratezi smatraju da je malo verovatno da će republikanci dobiti značajniju podršku ove grupe birača. Ali, mogućnost da se određen broj okrene republikancima ili čak ne izađe na glasanje, mogla bi da utiče na ishod predsedničkih izbora u novembru.
Tramova zapaljiva retorika i komentari, koji se često ocenjuju kao rasistički, doprineli su udaljavanju Afroamerikanaca tokom godina.
Ankete pokazuju da su crnci godinama zabrinuti zbog porasta belačkog nacionalizma i rasizma, što je kulminiralo masovnim ubistvom crnaca u supermarketu u Bafalu 2022, kao i ubistvom tri osobe u "dolar šopu" na Floridi prošle godine.
Oni koji rade kampanju na terenu kažu da je situacija po pitanju podrške Bajdenu "daleko od ozbiljne" i da on stoji dobro, iako ima još posla.
Dugogodišnji stanovnik Džordžije Karl Buker glasaće za Bajdena.
"Mislim da će glasovi crnaca biti prevaga koja će ponovo pomoći Bajdenu. Ljudi uvek govore da glasaju za manje od dva zla. Ja mislim da je Bajden osoba koja može da vodi ovu zemlju napred naredne četiri godine".
