Senat i Predstavnički dom izglasali su produženje mere o privremenom finansiranju vlade za nedelju dana kako ne bi došlo do dellimične obustave njenog rada. Uprkos tome eksperti sa kojima je razgovarao Glas Amerike nisu sasvim ubedjeni da se neće ponoviti obustava rada federalne vlade slična onoj iz 2013.
Ukoliko članovi Kongresa ne postignu saglasnost o novoj meri o kratkoročnoom finansiranju federalne vlade, koja je sada produžena za nedelju dana, mnoge službe koje se ne smatraju ključnim mogle bi da prestanu sa radom dok bi hiljade vladinih službenika bile poslate na prinudni odmor, a isplate socijalnih beneficija i povraćaja poreza u milionskom iznosu bi bile odložene.
„Ne želim da spekulišem o tome da li će to biti rešeno ove ili sledeće nedelje, ali radimo na trajnom sporazumju o finansiranju do kraja fiskalne godine, 30. septembra“, rekao je lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel.
Analitičari smatraju da je sporazum verovatniji sada pošto je predsednik Tramp odustao od preliminarnog finansiranja gradnje zida na meksičkoj granici. To je prihvatanje činjenice da su kompromisi neophodni u demokratiji, kaže analitičar Džo Minarek.
„Da bi Senat usvojio ovu meru potrebna je većina od 60 glasova dok Republikanci imaju 52 senatora, To znači da su im potrebne demokrate i da moraju da naprave neke ustupke.“
Medjutim, postoji i druga pretnja pošto republikanci žele da ukinu isplate osiguravajućim kompanijama u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti bivšeg predsednika Obame, dok demokrate tvrde da bi to ugrozilo oko 6 miliona Amerikanaca sa nižim primanjima. Uprkos tome, Mark Hemrik iz firme „Bankrate.com“ smatra da obustava rada vlade nije verovatna.
„Mislim da su obe stranke svesne da birači, koji i inače nemaju visoko mišljenje o članovima Kongresa, imali još lošiji stav ako bi došlo do obustave rada vlade tako da je to jedna od ključnih stvari koje moraju da obezbede.“
To nije bio slučaj 2013. kada je grupa republikanskih kongresmena isforsirala 16-dnevni prekid rada vlade, što je značilo i zatvaranje muzeja, nacionalnih parkova i drugih manje važnih vladinih službi. To je politički potez koji je koštao američke poreske obveznike oko dve milijarde dolara zbog izgubljene produktivnosti. Medjutim, ovog puta nijedna od dve vodeće stranke ne želi da snosi odgovornost za nešto slično.
"Ponekad, ljudi pokušavaju da zabeleže poene u takvoj igri, ali je na kraju gubitnik ceo američki narod. Prema tome, moraće da nadju kompromis i obezbede da on funkcioniše“, zaključuje Minarek.