Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da treba reći iskreno da je Evropska unija u fazi u kojoj se suočava sa izazovima i internim reformama, ali je istovremeno uveren da će ona iz aktuelne krize izaći još snažnija.
Ditman je na četvrtim "Beogradskim dijalozima" naglasio problem jačanja populističkih i nacionalističkih snaga, primetivši da nijedna zemlja nije dovoljno velika da može sama da rešava takve izazove.
"Međutim izazovi su transnacionalni i nijedna članica nije dovoljno velika da ih reši sama," rekao je Ditman.
Globalizacija je donela blagostanje, ali je istovremeno kod mnogih građana izazvala strah da bi mogli biti gubitnici globalizacije, da bi ona mogla oslabiti nacionalni suverenitet, izjavio je ambasador.
Kao izazov, on je naveo i izbegličku krizu i rast terorizma u Evropi, te da su svi nabrojani izazovi vodili jačanju populističkih i nacionalističkih stranaka, koji rešenje vide samo u nacionalnoj državi.
U problemima migracije, kako je Ditman, donete su važne odluke koje treba da ojačaju spoljnu granicu i koje pokazuju da je EU delotvorna.
Što se tiče ekonomske krize, EU je, tvrdi ambasador, već uspešno prevazišla ove prepreke, a konkretne mere već su donele rezultate, pa tako, Irska i Francuska, zemlje koje su bile teško pogođene, sada imaju najveći rast.
Referendum u Velikoj Britaniji je prema oceni Ditmana bio težak udarac, ali je dodao i da nema centrifugalnog procesa u Uniji, već je Bregzit prouzrokovao jasno opredeljenje preostalih 27 država da se Unija ne samo očuva, već i ojača.
"EU je delotvorna i postojaće i u budućnosti," uveren je nemački ambasador.
Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt je rekao da ima puno pesimizma svuda u svetu, kao i onih koji predviđaju slom EU, čemu se "treba suprotstaviti zdravim razumom".
On je kao primer naveo predsedničke izbore u Austriji, na kojima je pobedio nezavisni kandidat Aleksander Van der Belen, jer su "ljudi došli do zaključka da je evropski pristup pravi pristup".
Kako je objasnio, populisti se najviše suprotstavljaju principima EU - zajedničkom suverenitetu, uzajamnoj toleranciji i kompromisu.
"Naš odgovor na populiste je da se pridržavamo ovih principa, mi ne možemo da odustanemo od njih, jer se za to borimo 40 godina," rekao je.
Inicijativu "Beogradski dijalozi" organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost i Forum Srbija Nemačka, u saradnji sa Vilfred Martens centrom za evropske studije, a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Saveta Evrope.
Direktor Škole politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu kraljice Meri u Londonu Adam Fagan je, govoreći o sudbini Evropske unije, rekao da moramo da se odupremo prenaglašavanju značaja svetske političke i ekonomske krize, posebno kada se pitamo ima li smisla članstvo u Evropskoj uniji.
"Nove države članice nisu zapale u neograničeni desničarski populizam, niti su im privrede kolabirale kao dvadesetih godina prošlog veka. Institucije su nastavile da postoje u skladu sa evropskim standardima, uprkos brojnim opterećenjima," rekao je Fagan.
On je podvukao i činjenicu da evropske integracije funkcionišu, mereno bilo kojim indikatorima, jer su države koje su prošle taj proces stabilnije nego kada su bile bez institucionalnog i pravnog nasleđa pristupanja EU.
"Zemlje koje su se pridružile EU 2004. i 2007. beleže skroman, ali stalni rast. Godišnja stopa njihovog rasta je između četiri i pet odsto, a javni dug im je uglavnom ispod 50 odsto BDP-a. Prema nalazu Freedom house, politički su slobodnije od svojih južnih pandana," rekao je Fagan.
Bregzit će u svakom slučaju da odloži proces proširenja i da, barem u kratkom roku, oslabi taj momentum, "ali ga neće ubiti i transformativna moć Evropske unije nije opovrgnuta".
Fagan je poručio i da je shvatanje evrointegracija kao načina za zaštitu od populizma i autoritarizmna "opasno nerazumevanje tog procesa".
"Čak i društva koja su najdemokratskija imaju svoje autoritarne momente,” naglasio je Fagan.
On je poručio da je potrebno što pre naučiti lekcije, kako bi EU brže i odlučnije dala adekvatan odgovor i sprečila dezintegraciju evropskog projekta.
Državna sekretarka za evropske poslove Margarida Markeš izjavila je da Portugal podržava proširenje EU, jer članstvo u Uniji omogućava napredak i razvoj zemlje, kao i da smatra da je proširenje odgovor, ali ne i jedino rešenje evropske krize.
Gostujući predavač Grčkog otvorenog univerziteta Antonis Klapsis vidi kao zajednički trend kod većine zemalja članica EU da populističke nacionalističke partije sve više dobijaju na izborima, a da je nesposobnost Evrope da se izbori sa ekonomskom krizom bila "vetar u leđa" evroskeptičnim partijama.
Migrantska kriza ojačala je partije krajnje desnice, jer u skoro svim zemljama Evrope postoje partije protiv migranata, a brojni su i oni koji migrante predstavljaju kao faktore ugrožavanja hrišćanskih vrednosti i predstavljaju ih kao terorističku pretnju, rekao je Klapsis.
"Populizam se zasniva na tome da prosečan građanin zna šta je najbolje. Populističke stranke i nacionalističke partije takođe se oslanjaju na strah prosečnog građanina sveta. Čuju se brojni glasovi koji kažu da su populisti uspešni uprkos tome što ih odbacuju elita, politički stručnjaci, ja bih rekao da su uspešni zbog tog odbijanja," objasnio je Klapsis.