Od nedavnog američkog napada u Pakistanu, u kojem je ubijen lider avganistankog Talibana, do udara u martu u Somaliji, gde je ubijeno najmanje 150 članova pobunjeničke grupe al Šabab, Sjedinjene Države povećale su upotrebu bespilotnih letelica tokom administracije predsednika Baraka Obame. Vlada se priprema da po prvi put javno saopšti broj poginulih u takvim napadima, te rastu očekivanja da će ovaj program, koji je dugo bio pod velom tajnosti, najzad postati transparentniji.
Od ove udaljene američke baze u državi Nju Meksiko, odakle piloti američke avijacije pokreću dronove tipa “Predator”, sve do samih ciljeva… grupe za zaštitu ljudskih prava već duže vreme zahtevaju precizne brojeve kada je reč o anti-terorističkim napadima, koje administracija do skoro nije htela ni da potvrdi.
“Reći ‘verujte nam, imamo visoke kriterijume i činimo najbolje što možemo’ zaista nije dovoljno i moraju više da obelodane“, kaže Rita Simion, iz nevladine organizacije “Human Rights First”.
Obamina administracija je to i obećala, navodeći da će uskoro da objavi izveštaj u kojem će biti naveden broj boraca i civila ubijenih u američkim napadima dronovima od 2009. godine, izvan oblasti u kojima se vode aktivne borbe poput Iraka, Avganistana i Sirije.
“Nismo hteli ni da priznamo javno da se ovakve stvari dešavaju, tako da činjenica da smo sada u poziciji da redovno i rutinski objavljujemo rezultate i da izdajemo brojke o ishodima takvih operacija, mislim da to predstavlja značajan napredak u smislu transparentnosti”, kaže Džoš Ernest, portparol Bele kuće.
Međutim za Ritu Simion iz organizacije “Human Rights First” računanje žrtava nije dovoljno. Ona kaže da bi administracija trebalo da razjasni pojmove kao što su borac, neposredna pretnja i izvodljivost hvatanja, dok se razmatraju dalji koraci ka uspostavljanju zakonskih odredbi o dronovima.
“Sve što je administracija uradila u poslednjih nekoliko godina, što se tiče postavljanja standarda, granica, moraju to da stave u zakon kako Obamina zaostaviština ne bi bio beskrajan, večni rat”.
Džon Hana iz Fondacije za odbranu demokratije bio je visoki savetnik u Klintonovoj administraciji, kao i adminstraciji Džorža Buša mlađeg, koja je bila kritikovana zbog osnivanja vojnog zatvora u zalivu Gvantanamo.
“Obamina administracija je skoro potpuno zaobišla mere hvatanja, zatvaranja i prikupljanja obaveštajnih podataka od tih terorista. Umesto toga, oni su rešili da budu i sudija, i porota i dželat”.
Ipak, navodi Hana, napadi dronovima su efikasna taktika u zemljama poput Jemena i Pakistana, gde vlade ili ne žele ili ne mogu da se suprotstave teroristima, jer to umanjuje broj civilnih žrtava u odnosu na uobičajene vojne konflikte.
Ključna stvar je, ističe Hana, balans.
“Garantovati da činimo sve što je u našoj moći i osnivati neophodne institucije i mere bezbednosti kako bismo pronašli pravi balans koji će da obezbedi zaštitu Amerikancima, dok nas u isto vreme sprečava da pređemo granicu i postanemo zemlja bezakonja”.
Stručnjaci smatraju da će taj izazov postojati i u budućnosti, s obzirom da je upotreba dronova postala centralni sastavni deo američke antiterorističke politike.
