Vlast u Srbiji posle dugo oklevanja izašla je u javnost sa nacrtom promena Ustava Srbije, u delu koji se odnosi na pravosuđe. Prema ocenama predstavnika vlasti, sudstvo u Srbiji će, ako predloženo prođe, biti još nezavisnije od izvršne vlasti, no predstavnici strukovnih udruženja, odnosno sudije i nevladine organizacije, tvrde da je to samo fasada i da izvršna vlast planira da još više preuzme kontrolu nad radom pravosuđa.
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da prema predloženim izmenama Ustava u oblasti pravosuđa Narodna skupština više nema nikakvu ulogu u izboru sudija i zamenika javnih tužilaca i da ostaje nadležna jedino pri izboru vrhovnog državnog tužioca.
Ona je za Radio-televiziju Srbije kazala da predsednika Vrhovnog suda Srbije ubuduće bira isključivo Visoki savet sudstva, da je ukinut takozvani probni mandat, odnosno izbor sudija i zamenika javnih tužilaca na trogodišnji mandat.
"Izmenjen je i sastav Visokog saveta sudstva gde više ministar nije član saveta, predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine takođe nije član saveta, ostaje da članove saveta biraju isključivo sudije kada je reč o predstavnicima sudija. Ima pet članova i pet članova koje predlaže Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika", kazala je ona.
Navodeći da ovog puta sudije same sebe biraju, ministarka je kazala da Narodna skupština više nema nikakvog uticaja kada je reč o predlaganju članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
"Mi smo se rukovodili standardima koji postoje u zemljama u regionu i preporukama Venecijanske komisije", kazala je Nela Kuburović.
Jedinstveno rešenje - pravosudna akademija u Ustavu
Međutim, promene Ustava predviđaju i ono na šta je stručna javnost burno reagovala poslednjih meseci. Naime, jedna od ključnih izmena je i ona koja predviđa da sudije osnovnih sudova u Srbiji mogu biti birane samo iz redova polaznika Pravosudne akademije.
Sudije se protive ovom predlogu, koji, tvrde, ne postoji ni u jednom ustavu ni jedne evropske zemlje. Kroz ovakvo rešenje, tvrde, izvršna vlast planira da zapravo unapred kontroliše ko će uopšte moći da se kandiduje za sudiju - tako što će kontrolisati ko upisuje Pravosudnu akademiju, dakle kontrolisaće izbor sudija, samo 30-ak meseci pre njihovog pravog izbora.
"Smatramo da je ovo jako loša radna verzija ustavnih amandmana, jer se njome praktično dramatično pogoršava položaj sudstva", izjavila je za Glas Amerike Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda.
"Država se formalno odrekla uticaja na izbor sudija i predsednika sudova i na prvi izbor sudija u skupštini, ali je pronašla nove načine kako će da utiče na to ko će da bude sudija, kako će da se sudi i ko neće da bude sudija", kaže ona.
Određivanje ko će biti sudija, vlast planira da sprovodi tako što će se prvi izbor sudija vršiti strogo iz redova onih koji su završili Pravosudnu akademiju.
Pravosudna akademija, kaže Boljević, inače je samo jedan od načina da se do sudije dođe. "Postoje drugi načini, postoji već jedan znatan broj sudijskuh pomoćnika koji su zreli da budu sudije, koji su počeli da rade u sistemu u kome nije bilo pravosudne akademije i sad se odjednom za njih apsolutno zatvaraju sva vrata, što je neracionalno za državu", kaže Dragana Boljević.
No, to nije sve. Planirani uticaj izvršne vlasti na sudstvo vršiće se i kroz uvođenje novog izvora prava kod nas, koji se uvodi kroz sudsku praksu, odnosno kroz njeno ujednačavanje. "Time se otvraju vrata za nekaku sertifikacionu komisiju za različite vrste postupanja kroz koje će se sudijama nametati kako treba da presude u određenoj stvari, pod izgovorom da se sudska praksa ujednačava, odnosno da se ujednačava primena prava", objašnajva Dragana Boljević.
Treći način, tvrdi ona, jeste kroz kažnjavanje neposlušnih sudija. Skoro se pa ukida garancija nepremestivosti sudije, koja je bila propisana dosadašnjim ustavom. Sudije sada sa lakoćom mogu da budu premeštane i to će biti način za kažnjavanje neposlušnih sudija, kaže Boljević.
Vid kažnjavanja omogućen je i time što se ministru pravde sada daje pravo da pokrene disciplinski postupak protiv sudije i da pokrene postupak za razrešenje. "To su ozbiljna ovlašćenja koja ministar pravde nije do sada imao".
"Ja postavljam pitanje zbog čega je u nacrtu novog ustava ispuštena i ne postoji više odredba koja je postajala u dosadašnjem ustavu - zabrana svakog uticaja na sudiju u vršenju sudijske funkcije. To jednostavno više ne postoji. Je l' to znači da su sudije otvorene mete", zapitala je Dragana Boljević i zaključila da se predloženim promenama Ustava ustanovljava sistem totalnog nepoverenja u sudstvo.
"Korak unazad"
Povodom najavljenih promena Ustava, i posebno povodom položaja tužilaca, oglasili su se Udruženje tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), koji su uz zabrinutost ocenili da su promene korak unazad u odnosu na postojeće ustavne garancije.
Ustavna rešenja, tvrde u zajedničkom saopštenju, ne samo da ne garantuju proces depolitizacije već vrše relokaciju, koncentraciju i umnožavanje političkog uticaja na javno tužilaštvo.
Naveli su da bi se prema objavljenom nacrtu politički uticaj relocirao iz Skupštine Srbije i Vlade u Visoki savet tužilaca, dok bi se smanjenjem broja ljudi koji odlučuju o izboru, razrešenju i položaju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršila jača koncentracija političke moći.
Skrenuli su pažnju i na uvođenje "obavezog kadrovskog filtera - institucije za obuku sudija i tužilaca" za koju ne postoji garancija da će biti nezavisna.
Ocenili su kao zabrinjavajuće i predloge prema kojima se, u znatnoj meri, narušavaju postojeće garancije nepremestivosti javnih tužilaca, kao i postojeće garancije imuniteta javnih tužilaca.
Te organizacije smatraju da predloženo ustavno rešenje otvara vrata za još veći i snažniji politički uticaj na rad javnog tužilaštva.
Javna rasprava o Radnom tekstu izmena Ustava u oblasti pravosuđa biće održana 5. februara u Beogradu, 19. februara u Kragujevcu, 26. februara u Nišu i 5. marta u Novom Sadu.