Ovog vikenda biće obeleženo godinu dana od nasilnih protesta ekstremno desničarskih organizacija u Šarlotsvilu u Virdžiniji, u kojima je ubijena aktivistkinja Heder Hajer, a povređene su desetine ljudi. Organizatori protesta „Ujedinimo desnicu“ koji okuplja i rasiste, neonaciste, pristalice superiornosti belaca i Kju Kluks Klan, okupiće se u Vašingtonu ispred Bele kuće. Najavljeni su i masovni kontraprotesti organizacija za zaštitu ljudskih prava. Nadležni u Vašingtonu se ipak nadaju da će uspeti da spreče potencijalne sukobe.
Godišnjica sukoba u Šarlotstvilu biće obeležena u nedelju, 12. avgusta. Virdžinija je proglasila vanrednu situaciju u slučaju da se protesti održe uprkos zabrani, ali većina ekstremnih desničara ove godine dolazi u Lafajet park preko puta Bele kuće.
“Mi, stanovnici Vašingtona, nedvosmisleno poručujemo da odbacujemo bilo kakvu mržnju, antisemitizam i retoriku koju očekujemo da čujemo u nedelju”, poručila je gradonačelnica Vašingtona Mjurijel Bauzer.
Dozvolu za održavanje protesta dobila je i koalicija organizacija za zaštitu ljudskih prava i organizacija "Black Lives Matter". Oni koji protestuju protiv ekstremnih desničara su spremni.
“Verujemo da ove grupe neće nestati ako ih budemo ignorisali. Mislimo da će tako samo rasti, a zaista ne smemo to da dozvolimo”, kaže Jasmina Mrabet iz organizacije kontraprotesta.
Oni koji izdaju sobe i stanove preko platforme AirBnB u Vašingtonu upozoravaju da će izbaciti one koji učestvuju na protestu ekstremne desnice, kao što su radili u Šarlotsvilu.
Šta se promenilo u proteklih godinu dana u Šarlotsvilu?
„Svaki razgovor o ovoj zemlji ili gradu se završava na 12. avgustu prošle godine“, kaže Mark Njuton, novinar “Dejli progresa” iz Šarlotsvila. On je bio je u smeni kada su pristalice superiornosti bele rase došle u miran univerzitetski grad da protestuju zbog uklanjanja statue heroja Konfederacije, generala Roberta I. Lija. I to se nije dobro završilo. Jedan od pristalica ekstremnih desničara kolima je uleteo u masu kontrademonstranata i ubio aktivistkinju Heder Hajer, dok su desetine ljudi povređene.
Nekoliko dana posle tragedije, lokalne vlasti su Lijevu statuu prekrile crnim plaštom. Iako je taj simbol ropstva u Americi ostao na svom mestu, stvari su se u Šarlotsvilu promenile. Nikaja Voker je deo te promene kao prva Afroamerikanka na mestu gradonačelnice Šarlotsvila.
“Ja sam jedna od onih koji su tog dana bili na ulicama i pokušavali da prežive. Nije mi jasno zašto su nacionalna garda, državna i lokalna policija stajali sa strane i puštali da budemo žrtve nasilja”
Džejson Kesler – čovek koji je organizovao prošlogodišnji skup “Ujedinimo desnicu” ove godine nije uspeo da dobije dozvolu za drugi takav protest u Šarlotsvilu. Gradska uprava odbila je njegov zahtev zbog “opasnosti po javnu bezbednost” i straha da bi drugi skup mogao da izazove još veće nasilje. Na Univerzitetu Virdžinije studenti i dalje raspravljaju o statuama koje simbolizuju period robovlasništva u Americi.
“Naravno da se niko time ne ponosi. Ali ne mislim da su univerzitet niti oni koji ga pohađaju za to odgovorni. Sve se svodi na lični stav. Ekstremisti i njihova mržnja ovde nisu dobrodošli”, kaže student Tener Hiršfild.
Univerzitet će ograničiti pristup kampusu 11. i 12. avgusta, na godišnjicu nasilnih protesta, kako bi se sprečili potencijalni sukobi. Bivši član gradskog veća Bob Fenvik kaže da je grad naučio lekciju.
“Bićemo bolje pripremljeni, jer je tada Šarlotsvil prvi put iskusio tako nešto. Naša zemlja tako nešto još nije videla. Sada će biti više nas, a manje pripadnika takozvane “alternativne desnice” jer su mnogi od njih u zatvoru ili u bekstvu”, rekao je Bob Henvik, bivši član gradskog veća.