Februar je mesec crnačke istorije u Sjedinjenim Državama. Tokom tog jednomesečnog obeleževanja odaje se počast važnim ljudima i dogadjajima, koji su oblikovali istoriju Afroamerikanaca. Ovo je priča o Madam Si Džej Voker, koja je odrasla na bivšoj robovlasničkoj plantaži, borila se protiv diskriminacije, a na kraju postala jedna od prvih milionera među Afroamerikancima.
Alelija Bandls brižljivo čuva predmete koji su deo priče o njenoj čukun-baki Madam Si Džej Voker.
“Madam Voker je zaista otelotvorenje američkog sna u najboljem svetlu. Ona je osoba čiji roditelji su bili robovi, bila je prvo slobodno dete rođeno u svojoj porodici 1860-tih, a do smrti 1919, kada je imala 51 godinu, već je postala milionerka”, priča biograf i istoričar Bandls.
Voker je jedna od najuspešnjih žena preduzetnika 20. veka. Pošto je počela da gubi kosu, eksperimentisala je sa različitim tretmanima, a zatim izumela i počela da prodaje proizvode za negu kose namenjene Afroamerikankama.
Ono što mi se sviđa jeste da je stavila sopstvenu fotografiju na flašicu. U to vreme bilo je i drugih kompanija koje su prodavale proizvode crnkinjama, ali oni bi stavili fotografiju nekoga ko nije izgledao kao crnkinja, jer su koristili činjenicu da su se crnkinje osećale nesigurno, zbog evropskih standarda lepote”, priča Bandls.
Putovala je širom zemlje gradeći kozmetičku imperiju, sastavljenu od žena koje su prodavale i distribuirale njene proizvode.
“Nije se radilo samo o proizvodima za kosu, prodaji tih proizvoda i pravljenu frizure. To je postalo pitanje ekonomske nezavisnosti. Sviđa mi se što je taj njen biznis postao sredstvo kojim se dolazi do cilja, da se i druge žene ohrabre, što im je omogućilo da kupuju kuće za svoje porodice, da obrazuju svoju decu”, objašnjava Bandls.
Poslednjih 40 godina, Bandls je provela brojne sate u traganju i pisanju o izuzetnom životu Madam Voker.
“Žene su joj takođe slale pisma, a jedna od njih je rekla - ‘Vi ste omogućili crnkinjama da zarade više para za jedan dan nego što bi mogle za mesec dana radeći u nečijoj kuhinji'. To je zaista pokazalo ženama koje su radile u polju, bile kućne pomoćnice i pralje kako mogu da izdržavaju svoje porodice i budu same svoje gazdarice”, priča Bandls.
Ona kaže da je Voker imala strast za aktivizam i da je želela da osnaži Afroamerikanke pa je 1917. čak organizovala trgovinsku konvenciju, koja je bila jedan od prvih susreta poslovnih žena u ovoj zemlji, na nacionalnom nivou.
“U ključnom govoru ona je rekla - ‘Želim da vi kao agenti Si Džej Voker pokažete svetu da marite ne samo za sebe, već i za druge’. Na kraju konvencije žene su poslale telegram predsedniku Vudrou Vilsonu apelujući na njega da podrži zakon da se linč proglasi federalnim krivičnim delom. Ona je htela da te žene iskoriste svoju moć, uticaj i novac da promene svet”, iznosi Bandls.
Madam Si Džej Voker bila je mnogo više nego samo pionir modernih proizvoda za negu kose.