Vladimir Putin, koji se od 1999. godine nalazi na položaju premijera ili predsednika Rusije, položio je predsedničku zakletvu na ceremoniji u Kremlju i time započeo svoj četvrti mandat.
Polaganjem ruke na ustav Putin se zakleo da će služiti ruskom narodu, štititi njegova prava i slobode i braniti ruski suverenitet, nakon čega je usledilo svečano obraćanje.
"Moja je dužnost i životni cilj da učinim sve za Rusiju, njenu sadašnjost i budućnost, mir i prosperitet, nastavak izgradnje naše velike nacije i blagostanje svake ruske porodice.”, rekao je Putin tokom ceremonije obraćanja.
Ubrzo nakon inauguracije Kremlj je izdao saopštenje da je Putin ponovo nominovao Dmitrija Medvedeva na mesto premijera, na kom se nalazi od 2012. godine.
Putin neće biti u mogućnosti da se po peti put kandiduje za predsednika ukoliko ne dođe do izmene ruskog ustava koji zabranjuje služenje više od dva uzastopna mandata.
Dva dana pre inauguracije zbog početka još jednog šestogodišnjeg predsedničkog mandata bivšeg agenta KGB-a širom zemlje održane su demonstracije.
Uoči samog početka protesta u Moskvi usledilo je hapšenje ruskog opozicionog lidera, Alekseja Navalnog, i stotina njegovih pristalica. Navalni je pušten iz pritvora nakon 24 sata.
Tokom svog poslednjeg mandata Putin je anektirao Krim od Ukrajine i postao glavni vojni partner sirijskog predsednika Bašara Al Asad.
Na martovskim izborima Putin je bez mnogo napora pobedio svih sedam kandidata oslabljene opozicije i osvojio skoro 77 odsto glasova.
Međunarodni posmatrači kritikovali su glasanje, navodeći da nije postojao realan izbor i skrenuli pažnju na široko rasporostranjene navode o lažiranju izbora.
Zvaničnici Ruske izborne komisije naveli su da nije bilo većih nepravilnosti tokom glasanja ali da je istraga i dalje u toku.