Genadij Timčenko, ruski multimilijarder, jedan od najbogatijih ljudi na svetu i bliski prijatelj Vladimira Putina, čije je ime među prvima dospelo na spisak ljudi kojima je zabranjen ulazak u Sjedinjene Države, novi je počasni konzul Srbije u Sankt Peterburgu. Ovaj potez mogao bi dodatno da iskomplikuje odnose Srbije i Zapada, čijim integracijama Srbija zvanično teži.
U prvim komentarima na ovo postavljenje, agencija Asošijeted pres ocenjuje da bi ovaj potez Srbije tu zemlju mogao dodatno da udalji od Zapada i iskomplikuje odnose.
Mediji ocenjuju da je Timčenko jedan od simbola sprege ruskih oligarha i vlasti. Pod sankcijama je Sjedinjenih Država zbog Ukrajine i zabranjen mu je ulazak u SAD. Bivši je Putinov džudo partner, živeo je u Švajcarskoj i ima dvojno rusko-finsko državljanstvo.
Timčenkovo bogatstvo procenjuje se na između 7,9 i 11 milijardi dolara, zarađenih mahom u energetskoj industriji, a bio pod istragom u SAD zbog navoda o pranju novca.
Bio je osnivač Gunvor Grupe, jedne od najvećih kompanija na svetu za trgovinu naftom, a trenutno je vlasnik Volga Grupe i rukovodeći član najvećeg nezavisnog ruskog proizvođača gasa Novatek.
Beogradska štampa piše da se novi Konzulat Srbije nalazi se u jednoj od velelepnih zgrada u vlasništvu Genadija Timčenka u centru Sankt Peterburga.
Beogradski list Politika piše da zasluge za imenovanje Genadija Timčenka za srpskog konzula u Rusiji ima Goran Đoković, stric najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, te da je on ruskog tajkuna povezao sa vlastima u Beogradu.
Jedna od čuvenih izjava ovog milijardera, u vreme kada su američke vlasti “češljale” njegov biznis i poslovanje Gunvora, bila je: “Istraga protiv mene je napad na Putina.”
Korist za građane Srbije?
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je na ceremoniji otvaranja konzulata u Sankt Peterburgu da Timčenkovo postavljenje odražava dugogodišnje prijateljske odnose odnose Srbije i Rusije. Srbija će večito biti zahvalna Rusiji, pre svega predsedniku Vladimiru Putinu, na iskrenoj podršci u očuvanju teritorijalnog integriteta i zaštiti nacionalnih interesa na međunarodnom planu, rekao je Nikolić.
Genadij Timčenko je zahvalio Nikoliću na postavljenju, navodeći da će mu biti drago da pomogne da dve zemlje nađu nove načine za produbljivanje saradnje.
Za Andreja Šarija, šefa Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa, izbor Timčenka znači da Srbija želi da ojača veze sa Kremljom.
“Jasno je da se ovde ne radi o državničkom pristupu razvijanja odnosa među zemljama. Oni malo razmišljaju o dobrobiti običnih ljudi. Timčenko je blizu Putina. To znači da je sada Srbija dospela u mogućnost da bude povezana sa Putinom preko čoveka koji je značajan u Rusiji. Ako je potrebno, neko pitanje preko njega može da se reši. Najverovatnije će Timčenko pojačati njegove kontakte sa srpskim biznismenima. Možda će progurati nekakav srpski projekat u Rusiji”, rekao je Šari za RSE.
Srbija formalno želi da postane članica EU, ali odbija da se pridruži članicama EU i uvede sankcije Rusiji zbog učešća u ukrajinskoj krizi i aneksije Krima.
Igor Novaković, iz ISAC fonda - Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da ovakvi potezi Srbiji, koja želi u EU, ne idu u prilog.
“Naši političari bi morali da znaju da li će ovo imati posledice na ukupni odnos Srbije sa SAD i da li će se to reflektovati i na odnose sa državama EU. U pitanju je balansiranje koristi i štete. Ako tumačite sa proevropskog stanovišta, to ne može biti previše korisno. Međutim, ako smatrate da bi Srbija u ovom slučaju trebalo da balansira, i da ima još neki interes osim približavanja EU, onda može biti i korisno,” kaže Novaković za RSE.
Jelena Milić iz Centra za Evroatlantske studije, za Glas Amerike kaže da je ovo „ prst u oko demokratizaciji Srbije i stabilizaciji čitavog regiona”.
Najavljena vojna vežba „Slovensko bratstvo“ u kojoj će učestvovati oružane snage Rusije i Srbije i otvaranje konzulata sa biznismenom čije su firme bile pod istragama i sancijama SAD, nikako ne mogu biti dobra vest za srpske evropske integracije, kaže Milić.
Sve to, tvrdi ona, pokazuje da je Zapad dozvolio da se ovo dešava time što je bio ambivalentan i nespreman da upozori vlasti u Beogradu da pitanje srpsko-ruskih odnosa ne može da se svodi samo na to hoće li Srbija ili neće uvesti sankcije Rusiji.
“Između sankcija i ovakvih poteza postoji mnogo poteza koje bi Vlada mogla da povuče. Za početak, da ima jasan stav o tome šta Rusija radi u Ukrajini. Zato je gotovo nemoguće nastaviti proces evropskih integracija uz ovakvu 'otvorenu politiku' (Zapada) prema ruskom uticaju u Srbiji i regionu”, kaže Jelena Milić.
Ona podseća da je Timčenko čovek koji je na direktnoj vezi sa Putinom, ali da građani Srbije od toga "sigurno neće imati koristi". Prema njenim rečima, poslovanje sa firmama iz Kine, Rusije i arapskih zemalja je netransparentno i da okruženje premijera Aleksandra Vučića od toga ima koristi, ali ne i građani Srbije.
"Bojim se da takozvana građanska i demokratska opcija u Srbiji nisu sposobne da se jasno odrede prema otvorenoj politici vlasti u Srbiji prema Putinu. Mislim da će nam se to obiti o glavu, da ćemo se ponovo naći na pogrešnoj strani istorije, a to kao društvo i država nemamo resursa da to ponovo preživimo kako treba”, kaže Jelena Milić.