Pristup ruskog predsednika Vladimira Putina proruskim ekstremistima koji destabilizuju južnu i istočnu Ukrajinu razlikuje se od strategije koju je imao na Krimu, gde su ruske snage preuzele aktivniju ulogu u otcepljenju tog poluostrva od Kijeva.
Nagomilavanje ruskih vojnika duž ukrajinske granice podseća na nagomilavanje trupa, koje je prethodilo aneksiji Krima od strane Moskve.
Međutim, predsednik Vladimir Putin – kako izgleda - ima drugačiji pristup Ukrajincima, koji govore ruski jezik u južnim i istočnim pokrajinama, od kojih neki žele da on pošalje trupe kako bi ih zaštitio.
Profesor sa Američkog univerziteta Kit Darden kaže da Putin te separatiste vidi ne kao buduće Ruse, već više kao polugu kojom može da utiče na ono što se događa u Ukrajini.
„Dok je Krim video kao stratešku dobit, koju je bilo važno steći, strateška vrednost juga i istoka Ukrajine je u okviru Ukrajine, kao bedem protiv približavanja Kijeva Zapadu i priključenja NATO-u, te aktivinijeg angažmana sa Evropskom unijom. Stoga Putin želi da ih zadrži u Ukrajini, ali da budu još moćniji“.
Separatisti u Donjecku planiraju da održe referendum poput onog na Krimu, o otcepljenju od Ukrajine. Denis Pušilin je jedan od separatističkih lidera.
„Referendum će nam omogućiti da izgadimo odnose sa bilo kojom drugom zemljom, u cilju federalizacije ili ne-federalizacije, ili jednostavno da steknemo nezavisnost“.
Federalizam je najverovatniji način kojim bi Moskva pokušala da zadrži uticaj kod građana Ukrajine na jugu i istoku, koji govore ruski. Međutim, takav ishod bi značio suviše veliku dobit za Putina, kaže istraživač iz Fondacije Heritidž - Arijel Koen.
„Šta je zapravo federalizacija Ukrajine? To je onemogućavanje te zemlje da funkcioniše kao nacija. To je nametanje ustavne promene susednoj zemlji. I pitam se šta bi federalizacija značila za samu Rusiju?“
Međutim, ruski lider smatra da bi svi Ukrajinci trebalo da budu slobodni da izaberu svoju budućnost i odbacuje kritike da je Moskva nametnula Krimu referendum, koji je doveo do aneksije.
„Ako hoćemo da budemo iskreni i objektivni, onda je svima jasno da je nemoguće primorati ljude da napuste svoje kuće i stanove pod pretnjom oružjem i izađu na glasanje“.
Putin kaže da je otvoren za nastavak normalnih odnosa sa Zapadom. Ali on dodaje da se ne mogu porediti akcije Kijeva protiv pro-ruskih separatista danas sa kampanjom Moskve protiv čečenskih separatista 1990-tih.
„U Severnom Kavkazu bili smo suočeni sa agresijom od strane međunarodnih terorista. To su bile dobro pripremljene i formirane bande, koje su snabdevane i naoružavane iz inostranstva. To je velika razlika“.
Džon Lenčovski, savetnik za sovjetska pitanja u administraciji Ronalda Regana, kaže da je pristup predsednika Putina u Ukrajini u skladu sa taktikom iz sovjetske ere.
„Moskva je paranoidna. Ovo je klasična sovjetska strategija obmane. Ima za cilj da svi na Zapadu poveruju da se sa Moskvom mora postupati u rukavicama. Da ih ne smemo provocirati suviše, da se ne smemo opirati onome što oni rade ili ćemo ih isprovocirati i pogoršati stvari“.
Rusija tvrdi da njene trupe duž granice nemaju za cilj da se mešaju u Ukrajni i da su tamo isključivo kao prevencija svakog eventualnog prelivanja nasilja.
Nagomilavanje ruskih vojnika duž ukrajinske granice podseća na nagomilavanje trupa, koje je prethodilo aneksiji Krima od strane Moskve.
Međutim, predsednik Vladimir Putin – kako izgleda - ima drugačiji pristup Ukrajincima, koji govore ruski jezik u južnim i istočnim pokrajinama, od kojih neki žele da on pošalje trupe kako bi ih zaštitio.
Profesor sa Američkog univerziteta Kit Darden kaže da Putin te separatiste vidi ne kao buduće Ruse, već više kao polugu kojom može da utiče na ono što se događa u Ukrajini.
„Dok je Krim video kao stratešku dobit, koju je bilo važno steći, strateška vrednost juga i istoka Ukrajine je u okviru Ukrajine, kao bedem protiv približavanja Kijeva Zapadu i priključenja NATO-u, te aktivinijeg angažmana sa Evropskom unijom. Stoga Putin želi da ih zadrži u Ukrajini, ali da budu još moćniji“.
Separatisti u Donjecku planiraju da održe referendum poput onog na Krimu, o otcepljenju od Ukrajine. Denis Pušilin je jedan od separatističkih lidera.
„Referendum će nam omogućiti da izgadimo odnose sa bilo kojom drugom zemljom, u cilju federalizacije ili ne-federalizacije, ili jednostavno da steknemo nezavisnost“.
Federalizam je najverovatniji način kojim bi Moskva pokušala da zadrži uticaj kod građana Ukrajine na jugu i istoku, koji govore ruski. Međutim, takav ishod bi značio suviše veliku dobit za Putina, kaže istraživač iz Fondacije Heritidž - Arijel Koen.
„Šta je zapravo federalizacija Ukrajine? To je onemogućavanje te zemlje da funkcioniše kao nacija. To je nametanje ustavne promene susednoj zemlji. I pitam se šta bi federalizacija značila za samu Rusiju?“
Međutim, ruski lider smatra da bi svi Ukrajinci trebalo da budu slobodni da izaberu svoju budućnost i odbacuje kritike da je Moskva nametnula Krimu referendum, koji je doveo do aneksije.
„Ako hoćemo da budemo iskreni i objektivni, onda je svima jasno da je nemoguće primorati ljude da napuste svoje kuće i stanove pod pretnjom oružjem i izađu na glasanje“.
Putin kaže da je otvoren za nastavak normalnih odnosa sa Zapadom. Ali on dodaje da se ne mogu porediti akcije Kijeva protiv pro-ruskih separatista danas sa kampanjom Moskve protiv čečenskih separatista 1990-tih.
„U Severnom Kavkazu bili smo suočeni sa agresijom od strane međunarodnih terorista. To su bile dobro pripremljene i formirane bande, koje su snabdevane i naoružavane iz inostranstva. To je velika razlika“.
Džon Lenčovski, savetnik za sovjetska pitanja u administraciji Ronalda Regana, kaže da je pristup predsednika Putina u Ukrajini u skladu sa taktikom iz sovjetske ere.
„Moskva je paranoidna. Ovo je klasična sovjetska strategija obmane. Ima za cilj da svi na Zapadu poveruju da se sa Moskvom mora postupati u rukavicama. Da ih ne smemo provocirati suviše, da se ne smemo opirati onome što oni rade ili ćemo ih isprovocirati i pogoršati stvari“.
Rusija tvrdi da njene trupe duž granice nemaju za cilj da se mešaju u Ukrajni i da su tamo isključivo kao prevencija svakog eventualnog prelivanja nasilja.
