Kakvo je stanje “američkog sna”? Čiji je simbol danas američka zastava i kome sve pripada? Kako Ameriku doživljavaju doseljenici, a kako ljudi rođeni u njoj – to su neke od tema kratkometražnog dokumentarnog filma „The Flagmakers“ koji je na užem spisku u trci za nominacije za Oskare. Film koji su režirale dobitnica Oskara Sintija Vejd i nagrađivana autorka Šeron Lis, sastavlja mozaik savremenog američkog društva prateći sudbinu nekoliko radnika najveće fabrike američkih zastava u zemlji, a centralna ličnost je menadžerka - Radica Marković, iz Srbije.
Srdačna, vedra Radica Marković nadgleda radnike koji ušivaju zvezde i pruge u fabrici "Ider fleg" (Eder Flag) u Ouk Kriku u Viksonsinu, koja godišnje proizvede pet miliona američkih zastava. Svaka zastava ima utkan deo priče onih koji su je sašili – kaže Radica u filmu. Njena imigrantska priča počinje kada je napustila rodni Brvenik u Raškoj, sa suprugom koji je odrastao u Viskonsinu.
"1993. godine, kada je počinjao rat u Bosni, odlučili smo da dođemo u Ameriku. Suprug je bio državljan pa nisam imala probleme da dobijem vizu, nisam došla kao izbeglica, nego regularnim putem", priča Radica za Glas Amerike.
1999. godine, njena porodična kuća blizu mosta na Ibru je razrušena u bombardovanju Srbije.
"Najverovatnije da nismo otišli tada, sada ne bismo bili živi" , kaže ona.
Narednih 29 godina Radica je provela u Viskonsinu.
"Moja prva osećanja prema Americi nisu bila neka ogromna ljubav. To je bila neka potreba da izađem iz zemlje, i da izvedem dete kojem sam htela da obezbedim sigurnu budućnost, to je prvo. Kasnije, upoznajući ljude, imajući dobra iskustva, ta se ljubav prema Americi razvila i sada, i dalje volim Ameriku isto kao što nikada nisam prestala da volim Srbiju".
Rediteljke filma Šeron Lis i Sintija Vejd želele su da snime film o značaju imigranata za američko društvo, kada je anti-imigrantsko raspoloženje izbilo na površinu u vreme administracije predsednika Donalda Trampa. Tragom jednog programa za migrante, stigle su do fabrike Ider fleg, gde ih je Radica odmah osvojila, kaže za Glas Amerike Šeron Lis, korediteljka filma.
“Ona je neko ko voli ideju šta Amerika može da bude, u svom najboljem izdanju, a takođe je žena koja je postigla uspeh i ostvarila takozvani 'američki san'. Došla je ovde, napredovala zahvaljujući svom radu i postala jedan od glavnih menaždera u fabrici Ider fleg”.
Iračanin Ali uči da šije u fabrici, pun entuzijazma pošto je posle dugog čekanja uspeo da dođe u Ameriku sa porodicom, u želji da živi običan život bez nasilja i opasnosti. Međutim, jedan čovek ga bez razloga udara i obara na zemlju u prodavnici Volmart.
“On ne gubi entuzijazam prema Americi uprkos tome što mu se dogodilo ovde, gde je žrtva nasilja, zločina iz mržnje, i smatrali smo da je veoma važno da ispričamo njegovu priču", priča Šeron Lis.
Sa brojnim migrantima, rade i rođeni Amerikanci, među kojima je Afroamerikanac Šugar Rej. Razgovor sa njim sniman je ubrzo posle policijskog ranjavanja mladog crnca Džejkoba Blejka u Kenoši, blizu Ouk Krika, gde se nalazi fabrika.
“Mislim da ljudi mogu mnogo da nauče iz načina na koji Šugar Rej vidi Ameriku. Ne samo da vidimo njegovu tačku gledišta Amerike, nego njega kako vidi tačku gledišta imigranata koji su došli u ovu zemlju. Jer on zna zbog čega dolaze ovde, a zna sopstveno iskustvo i zato ima vrlo komplikovan odnos sa Amerikom i američkom zastavom. Pa opet, radi u fabrici koja proizvodi 5 miliona zastava godišnje, ali u ovom trenutku neće da razvije zastavu ispred svoje kuće", priča nam Šeron Lis.
Tu je i Barb, predstavnica konzervativne ratničke klase sa srednjeg zapada koja ima lepe odnose sa kolegama - imigrantima, ali ujedno pokazuje sumnjičavost i otpor prema svetu drugačijem od onog koji je njoj blizak.
"Što se Barbare tiče ona je jedna divna osoba, ima izuzetno nežnu, divnu dušu i nije prvi puta da kažem da je ona pravi primer kako političari manipulišu našim osećanjima i kako ono što izlazi iz naših usta nije uvek ono što je u srcu. Njena nežna duša i razumevanje i potreba da pomogne drugima je u kontrakdiciji sa onim što priča i kakva politička uverenja ima... i ja uvek više verujem onome što čovek radi nego što priča".
"Barb je još jedan komplikovani karakter, i iskreno smo želele da ovo bude film 'sive zone'” , kaže rediteljka.
"Nismo htele da kažemo – on ili ona je takva osoba i to su njihova politička opredeljenja. Želeli smo da gledaoci sami izvlače zaključke. Možete da pretpostavite u šta Barb veruje, i kako glasa, na osnovu njenih postupaka u filmu, ali njen jezik nije u skladu sa prijateljstvima i vezama koje je uspostavila u fabrici. Ljudi sa kojima je bliska, i koji su joj u srcu, nisu ljudi za koje se založi kada ode u glasačku kabinu. Interesantno je što se te dve stvari izgleda ne dovode u vezu njenoj svesti i želele smo da to prikažemo".
Ali glavna junakinja filma je možda sama američka zastava.
"Ja lično mislim da vlade i političari dolaze i odlaze, zastave ostaju", kaže Radica.
Rediteljka Šeron Lis ističe da kada su prvi put ušle u fabriku, znale su da nikada više neće doživeti američku zastavu na isti način.
"Jer kada vidite da je prave ruke ljudi koje tu ne biste očekivali, to menja stvari. Sintija i ja smo bile veoma uznemirene zbog načina na koji se američka zastava kooptira, i nadamo se da će ovaj film otvoriti ljudima oči i um, da razumeju koliko je važno da svako može da se identifikuje sa zastavom, i da nema osećaj da ona pripada samo određenim grupama koje je svojataju".
Snimanje je počelo 4. jula 2019, ali ga je usporila pandemija, zbog čega film zahvata i period rasnih nereda i upad u Kapitol početkom 2021, koji Radicu podseća na „jogurt revoluciju“ i početak raspada Jugoslavije. Međutim, iako prikazuje bolne tačke današnje Amerike, "The Flagmakers" ujedno pokazuje sredinu u kojoj postoje sklad i uzajamno prihvatanje.
"Ja mislim da zato što smo svi se sakupili i došli – svi razlozi su slični, svi probamo da negde nađemo mesto za sebe, preživimo, ostvarimo nešto bolje za svoju porodicu i iskreno nikog od nas, makar u toj kompaniji, politika nije nešto posebno zanimala... Slavili smo sve redom, katolički Božić, pravoslavni Božić, Bajram, apsolutno sve smo slavili zajedno i to poštovanje i prihvatanje svih za ono što jesu mislim da je doprinelo tome da se slažemo kao što izgleda u filmu - sve je istina", smatra Radica.
“Kada uđete u Ider fleg morate da osećate nadu za ovu zemlju, jer kada bi svi mogli da tretiraju jedni druge kao ljudi unutar te fabrike i da vide svet na taj način, ovo bi moglo da bude bolje mesto. Zvuči jednostavno, ali jeste tako", dodaje rediteljka Šeron Lis.
Rad na filmu privodio se kraju kada je Radica iznenadila rediteljke vešću da je odlučila da se vrati u Srbiju. Iako je povratak uvek bio u planu, odluku je ubrzala povreda njenog supruga i cena zdravstvenog osiguranja. Drugi razlog je - porodica.
"Pored mene su prošla sva venčanja, sva rađanja, sve smrti, od moje porodice ja jedino imam sestru ovde sa njenom porodicom, roditelji su nam umrli pre desetak godina tako da sam htela da jedan deo život dok nisam još previše stara baba da provedem sa sestrom, da nadoknadimo to što smo 29 godina bile razdvojene".
“Prvo nismo bile sigurne da li želimo da to uključimo, jer tu je žena koja je zaljubljena u Ameriku i ipak je napušta, postigla je američki san i napustila Ameriku, ali smo rekle – znate šta, tako se dogodilo, pustićemo druge da to tumače kako žele", objašnjava rediteljka Šeron Lis.
Producent filma je NBA zvezda Janis Antetokumpo, i sam imigrant. Nominacije za Oskare biće poznate 24. januara, a film je već osvojio nekoliko nagrada publike i kritike na festivalima u SAD. Radica je takođe prisustvovala projekcijama u Berlinu, Londonu i Kophenagenu, gde je dobila ovacije publike.
A na kraju filma, Radica prvi put posećuje Njujork i ostrvo Elis, gde se kod Kipa slobode vije zastava sašivena u njenoj fabrici. Jednu od tih zastava ponela je sa sobom – nazad u Srbiju.
