Grupa za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internšnel obeležava sto dana od kako je u Istanbulu uhapšeno nekoliko predstavnika njenog osoblja u Turskoj. Tužioci su podneli optužnice za terorizam protiv nekoliko aktivista ove nedelje – što su najnovija suđenja u velikom obračunu turskih vlasti sa neistomišljenicima, koji je doveo do zahlađenja odnosa Ankare i zapadnih saveznika. Kriza je ove nedelje kulminirala međusobnim obustavljanjem izdavanja viza SAD i Turske.
U četvrtak je bio rođendan direktorki Amnestija za Tursku – Idil Eser. Kolege i prijatelji su ga proslavili u njenom odsustvu, a pismo kojim se zahteva njeno puštanje na slobodu potpisale su desetine poznatih ličnosti. Prošlo je stotinu dana od kada je Eser zajedno sa nekoliko drugih aktivista za ljudska prava pritvorena na ostrvu nadomak Istanbula.
“Bio je to treći dan jedne sasvim rutinske radionice u kojoj su učestvovali, posvećene digitalnoj bezbednosti, kao i tome kako zaštititi dobrobit boraca za ljudska prava u teškim okolnostima”, kaže Milena Bujum iz Amnesti Internešnela.
Ove nedelje tursko tužilaštvo je zvanično podnelo optužnicu protiv desetoro aktivista za ljudska prava privedenih u julu, među kojima je i predsednik turskog ogranka Amnestija Taner Kilić, tražeći zatvrosku kaznu i do 15 godina, zbog navodne podrške terorističkim organizacijama. Amnesti je optužbe nazvao “lažnim i apsurdnim”.
“Zatvaranje boraca za ljudska prava je dvostruko problematično, jer se time ućutkuju upravo oni ljudi koji treba da budu odbrana od takvih zloupotreba”, navodi Bujum.
Hapšenja su deo velike vladine akcije posle neuspešnog puča 2016. – akcije, koja je nanela veliku štetu odnosima Turske i zapadnih saveznika.
Američka ambasada obustavila je izdavanje viza turskim državljanima u nedelju, posle nedavnog neobjašnjenog hapšenja dvoje njenih lokalnih radnika – otpuženih za veze sa sveštenikom Fetulahom Gulenom, koga Turska krivi za pokušaj puča. Turski predsednik u četvrtak je obnovio verbalni rat.
“Sjedinjene Države pokušavaju da zaštite prava ljudi koji su povezani sa Fetulahovom terorističkom organizacjom, koji se skrivaju u njihovom konzulatu bez diplomatskog identiteta”.
Turski spor sa Nemačkom takođe se produbljuje dok se jedanaest nemačkih građana suočava sa optužbama za terorizam u Turskoj. Nemački zakonodavci žele da Evropa sledi primer Vašingtona.
“I dalje imamo vojnu saradnju sa Turskom, naše obaveštajne službe sarađuju, dajemo subvencije Turskoj, EU vodi pregovore sa Ankarom o carinskoj uniji, a liberalizacija viza je takođe na stolu. Vidimo da SAD drugačije pristupaju tom pitanjuu. Moramo da se zapitamo šta treba da preduzmemo u ovom momentu”, kaže nemačka poslanica Hajke Hansel.
Odnosi Turske i njenih saveznika u NATO-u nastavljaju da se zatežu. SAD navode da i dalje vode razgovore sa turskom vladu u nastojanju da dobiju objašnjenje za hapšenja njenog konzularnog osoblja.