Vlasti Ukrajine saopštile su u četvrtak da je ruska raketa pogodila stambenu zgradu u južnom ukrajinskom gradu Zaporožju, pri čemu su poginule najmanje tri osobe.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je na Telegramu da je projektil uništio tri sprata zgrade i da su potraga za preživelima i žrtvama u toku.
"Teroristička država želi da svaki dan za naš narod pretvori u dan terora. Ali zlo neće vladati u našoj zemlji", rekao je Zelenski. "Isteraćemo sve okupatore i oni će sigurno za sve odgovarati".
Ukrajinska vojska je u četvrtak saopštila da ruske snage "nastavljaju napredovanje i juriš" na grad Bahmut, koji je mesecima bio mesto žestokih borbi.
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je u sredu da je Kijev poslao pojačanje u Bahmut, iako ruske snage tamo postepeno jačaju svoju poziciju. Ali ona nije rekla koliko je vojnika raspoređeno ili kako će biti upotrebljeni - da li kao borci za odbranu grada ili eventualno kao logistička podrška ako Ukrajina odluči da se povuče.
Broj poginulih u Bahmutu je zapanjujući za obe strane. Ukrajina se držala, ali pojačanja ruskih trupa su napadačima omogućila da zauzmu sela i naselja oko grada i opkole ga sa tri strane.
Veći deo ruskih borbi u i oko Bahmuta vodile su trupe formacije grupe Vagner, plaćeničke paravojne snage čiji vođa Jevgenij Prigožin ima bliske veze sa Putinom.
U sredu je Prigožin u audio poruci na društvenim mrežama rekao da nema znakova da se ukrajinske snage povlače iz grada.
Serija napada dronovima na teritoriju Rusije
U međuvremenu, ruske vlasti okrivile su Ukrajinu za niz napada dronovima na oblasti u južnoj i zapadnoj Rusiji, što odražava rastuće domete ukrajinske vojske kako rat ulazi u drugu godinu, izvestio je Asošijeted pres.
U utorak je dron udario u rafineriju nafte u južnoj luci Tuapse u ruskoj oblasti Krasnodar, oštetivši neku opremu, ali je promašio rezervoare nafte. Neki ruski izveštaji identifikovali su ga kao dron Aerostar izraelske proizvodnje.
Još jedan dron, navodno masivni Tu-141 Striž na mlazni pogon sovjetske proizvodnje, pao je u polje u susednom regionu Adigeje, oštetivši poljoprivrednu zgradu.
Konačno, dron se srušio na ivicu šume u blizini kompresorske stanice za gas u blizini sela Gubastovo, manje od 100 kilometara jugoistočno od Moskve. Iako nije naneo nikakvu štetu, činilo se da je dron gađao veliko postrojenje za pumpanje prirodnog gasa i predstavlja najbliži udar ruskoj prestonici.
Iako se činilo da napadi nisu naneli značajnu štetu, njihov broj i obim predstavljaju novi izazov za Rusiju dok pokušava da preokrene tok rata pritiskom na ofanzivu u istočnoj Ukrajini.
Neki posmatrači kažu da bi napadi od utorka mogli biti proba za širi ukrajinski napad na objekte duboko u Rusiji.
Ukrajinski zvaničnici nisu preuzeli odgovornost ni za jedan napad.
Istražitelji: Komore za mučenje u Hersonu organizovala i finansirala Rusija
Mrežu od najmanje 20 komora za mučenje u nedavno oslobođenoj južnoj ukrajinskoj oblasti Herson je "planirala i direktno finansirala ruska država", saopštili su u četvrtak istražitelji ratnih zločina pozivajući se na nove dokaze.
Tim za mobilnu pravdu, koji finansiraju Velika Britanija, EU i Sjedinjene Države, radi sa ukrajinskim tužiocima za ratne zločine širom Ukrajine i u Hersonu otkako je grad ponovo zauzet od ruskih snaga u novembru posle više od osam meseci okupacije.
Kremlj nije dostavio nikakav komentar na zahtev Rojtersa.
Rojters je izvestio o razmerama komora za mučenje u Hersonu u januaru, kada su ukrajinske vlasti saopštile da je oko 200 ljudi navodno mučeno na 10 lokacija. Preživeli su rekli Rojtersu da su bili mučeni, uključujući primenu električnih šokova i tehnike gušenja.
Ni tada Kremlj i rusko ministarstvo odbrane nisu odgovorili na Rojtersova pitanja, uključujući i o navodnim mučenjima i nezakonitom pritvaranju. Moskva, koja je saopštila da sprovodi "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini, negirala je da je počinila ratne zločine ili da je ciljala civile.
Mobilni tim, podržan od strane međunarodnih eksperata, podržava Ured glavnog tužioca Ukrajine dok razmatra više od 71.000 izveštaja o ratnim zločinima širom zemlje od invazije 24. februara 2022. godine.
"Novi dokazi prikupljeni iz nedavno oslobođenog Hersona otkrivaju da su komore za mučenje planirane i direktno finansirane od strane ruske države", navodi se u saopštenju tima, koji je osnovao britanski tužilac Vejn Džordaš.
Svedoci su opisali da su ruske snage koristile mučenje strujnim udarom i simulacijom davljenja vodom. Najmanje 1.000 preživelih u komorama za mučenje predalo je dokaze istražiteljima, a više od 400 ljudi je prijavljeno kao nestalo iz Hersona, navodi se u saopštenju.
Finansiranje mreže objekata za mučenje bilo je deo ruskog državnog plana da se "potčine, prevaspitaju ili ubiju ukrajinski građanski lideri i obični neistomišljenici", naveo je tim.
Centrima za mučenje upravljale su različite ruske bezbednosne agencije, uključujući rusku federalnu bezbednosnu službu (FSB), lokalni hersonski FSB i rusku zatvorsku službu, navodi se u saopštenju.
Rojters nije mogao da proveri navode.
Šolc pozvao Kinu da ne šalje oružje Rusiji
Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je u četvrtak Kinu da ne šalje oružje za pomoć u ratu Rusije u Ukrajini i umesto toga zatražio od Pekinga da izvrši pritisak na Moskvu da povuče svoje snage.
U govoru u nemačkom parlamentu, Šolc je rekao da je razočaravajuće što se Peking uzdržao od osude ruske invazije, iako je pozdravio napore Kine ka nuklearnoj deeskalaciji.
"Moja poruka Pekingu je jasna: iskoristite svoj uticaj u Moskvi da podstaknete povlačenje ruskih trupa", rekao je on. "I ne isporučujte nikakvo oružje agresorskoj Rusiji".
Šolcove primedbe naglašavaju kako je međunarodni odgovor na rat u Ukrajini istakao globalne podele, pri čemu se Kina i Indija uzdržavaju od osude ruske invazije.
Sjedinjene Države govore bliskim saveznicima o mogućnosti uvođenja novih sankcija Kini ako Peking pruži vojnu podršku Rusiji za njen rat u Ukrajini, rekli su izvori Rojtersu ove nedelje.
Konsultacije, koje su još u preliminarnoj fazi, imaju za cilj da prikupe podršku niza zemalja, posebno onih u bogatoj Grupi 7, kako bi se koordinirala podrška za sva moguća ograničenja.
Sa svoje strane, Kina je izdala dokument od 12 tačaka u kojem poziva na sveobuhvatni prekid vatre koji je na Zapadu dočekan sa skepticizmom. Pozdravljajući stav Pekinga o nuklearnoj deeskalaciji, Šolc je rekao da se "s pravom može očekivati da će Kina razgovarati o svojim idejama sa glavnim zainteresovanim stranama – sa Ukrajincima i predsednikom (Volodimirom) Zelenskim".
