Ukrajinska prestonica Kijev zabranila je javne proslave Dana nezavisnosti, dok je u drugom po veličini gradu Harkovu uveden policijski čas, zbog povećane pretnje od ruskog napada, saopštile su lokalne vlasti, prenosi agencija Rojters.
Lokalne vlasti u Kijevu zabranile su velike javne događaje, skupove i druga okupljanja povodom godišnjice od ponedeljka do četvrtka zbog mogućnosti raketnih napada, navodi se u dokumentu koji je objavila kijevska vojna uprava.
Ihor Terehov, gradonačelnik Harkova na severoistoku koji je meta čestog i smrtonosnog ruskog bombardovanja, produžio je redovni policijski čas, na od 4 poslepodne do 7 ujutro po lokalnom vremenu, od utorka od četvrtka.
U lučkom gradu Mikolajevu, blizu teritorije na jugu koju je okupirala Rusija, regionalni guverner Vitalij Kim rekao je da vlasti pripremaju uredbu o radu stanovnika kod kuće u utorak i sredu i pozvao građane da se ne okupljaju u velikim grupama.
Blizu linije fronta, na jugu zemlje, Ukrajina je saopštila da je Rusija ispalila rakete na nekoliko ukrajinskih gradova severno i zapadno od Zaporožja, najveće evropske nuklearne elektrane koju su na početku invazije osvojile ruske snage.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je na potencijalne ruske akcije dok se Ukrajina priprema da u sredu obeleži godišnjicu svoje nezavisnosti.
Tokom noćnog obraćanja u nedelju, Zelenski je rekao da je razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o "svim pretnjama" koje predstavlja Rusija, kao i da su slične poruke poslate generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.
"Svi ukrajinski partneri su obavešteni o tome šta teroristička država može da pripremi ove nedelje", rekao je Zelenski.
Ukrajinski lider je pomenuo jednu akciju koju bi Rusija mogla preduzeti je suđenje grupi ukrajinskih vojnika zarobljenih tokom opsade ukrajinskog grada Mariupolja.
"Ako bi se ovo odvratno suđenje nastavilo... ovo bi bila linija preko koje pregovori više nisu mogući", rekao je Zelenski. "Neće više biti razgovora. Naša država je sve rekla".
U međuvremenu, general Valerij Zalužnji - komandant ukrajinske vojske - prvi put je javno govorio o broju žrtava među ukrajinskim vojncima, navodeći da je gotovo 9.000 poginulo u akciji.
Rusija nije navela koliko je njenih vojnika stradalo, a ukrajinski generalštab procenjuje da ih je 45.400. Rojters nije moga da potvrdi vojne gubitke ni jedne strane.
Hiljade mrtvih
U sredu 31. godišnjica nezavisnosti Ukrajine od sovjetske vlasti poklapa se sa šest meseci otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.
U ratu između susednih zemalja, koji besni od ruske invazije 24. februara, ubijeno je na hiljade boraca sa obe strane i ukrajinskih civila, dok su milioni Ukrajinaca primorani da napuste svoje domove radi bezbednosti i da pređu u zapadni deo zemlje, daleko od linije fronta u istočnoj Ukrajini, ili odu u susedne zemlje.
Artiljerijske granate pogodile su ukrajinski grad Nikopolj na jugu Ukrajine, nedaleko od nuklearne elektrane Zaporožje.
Rusija je gađala lokacije u blizini Odese, ključne ukrajinske crnomorske luke i čvorišta za izvoz žitarica. Ali bombardovanje Nikopolja bilo je posebno zabrinjavajuće, a ukrajinski regionalni guverner Valentin Rezničenko napisao je u aplikaciji za razmenu poruka Telegram da je 25 artiljerijskih granata pogodilo grad, zapalivši industrijski objekat i isključivši struju za 3.000 ljudi.
Strah od nuklearne nesreće
Borbe u blizini nuklearne elektrane Zaporožje i subotnji raketni udar na grad Voznesensk na jugu Ukrajine, nedaleko od drugog najvećeg atomskog postrojenja u Ukrajini, podstakli su strahove među svetskim liderima od nuklearne nesreće.
Ukrajina je zatražila od Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija da primoraju Rusiju da napusti fabriku u Zaporožju, koju je okupirala od marta i kojom i dalje upavljaju ukrajinski tehničari.
Enerhodar, grad u blizini fabrike, nedavno je bio meta višestrukog granatiranja, za koje se međusobno optužuju Moskva i Kijev.
Moskva je zatražila da Savet bezbednosti u utorak raspravlja o situaciji u nuklearnoj elektrani, prenela je ruska državna novinska agencija RIA pozivajući se na zamenika ambasadora pri UN.
U telefonskom razgovoru, u nedelju, predsednik Džo Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Boris Džonson pozdravili su razgovore o misiji Međunarodne agencija za atomsku energiju u Zaporožju.
U telefonskom razgovoru u petak, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da će Rusija dozvoliti međunarodnim inspektorima da uđu u fabriku.
