Civili zarobljeni u opkoljenim ili uništenim gradovima i mestima u Ukrajini pate od nestanka struje, nestašice hrane i drugih vitalnih usluga. Hiljade ljudi se nadaju da će pronaći pomoć kroz bezbedne izlaze koje su dogovorile Ukrajina i Rusija.
Ministar unutrašnjih poslova Denis Monastriski rekao je u četvrtak za nacionalnu televiziju da je do sada evakuisano više od 400.000 civila, "uglavnom iz područja gde se vode borbe".
Međutim, zamenica premijera Irina Vereščuk rekla je da stalno granatiranje sprečava evakuaciju civila iz Marijupolja koji je pod opsadom devet dana, bez struje, hrane i vode. Vereščuk je navela da je u tom gradu poginulo 1.300 civila.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su u sredu funkcionisali humanitarni koridori iz tri različita dela zemlje. Očekuje se da u četvrtak bude otvoreno ukupno sedam pravaca evakuacije.
"Molićemo se da izvučemo ljude iz Mariupolja", rekao je Zelenski, misleći na lučki grad koji je bio pod opsadom devet dana, u kojem živi skoro pola miliona ljudi. Iskopana je masovna grobnica da bi se brzo sahranila tela ljudi koji su poginuli od granatiranja ili prirodnih uzroka u gradu. U vazdušnom napadu u tom gradu u sredu je pogođeno porodilište.
Ministri spoljnih poslova Ukrajine i Rusije sastaju se u četvrtak u Turskoj u razgovorima na do sada najvišem nivou.
Dvonedeljni rat primorao je dva miliona ljudi da pobegnu iz zemlje, od kojih su polovina deca.
Evo pregleda agencije Asošijeted pres na ključne stvari o događanjima u ratu:
Čemu je AP direktno svedočio i šta je potvrdio
Na video snimku AP-a o vazdušnom napadu u sredu na porodilište u Mariupolju, glasni udari praćeni su zvucima lomljenja stakla i aktiviranjem alarma automobila dok se dim dizao iza obližnje zgrade. Među ranjenima u vazdušnom napadu bile su i žene koje su čekale da se porode.
Kremlj: Tražićemo informacije od vojske o gađanju porodilišta
Kremlj je u četvrtak saopštio da će tražiti informacije od ruske vojske nakon što je Ukrajina optužila Rusiju da je bombardovala dečju bolnicu u opkoljenom gradu Mariupolju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe je rekao novinarima na brifingu da Ukrajina "stalno" predlaže razgovore između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina, javio je Rojters.
Spasioci su evakuisali povređene, među kojima i trudnicu na nosilima. Lice joj je bilo bledo i uhvatila se za stomak pre nego što su je utovarili u kola hitne pomoći. Ispred bolnice je žena koja je držala malo dete nekontrolisano plakala dok je ukrajinski vojnik previjao glavu drugoj ženi.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) saopštila je da je potvrdila 18 napada na medicinske ustanove od početka ruske invazije pre dve nedelje.
Radnici u Mariupolju su u sredu takođe nesvečano sahranili najmanje 70 ljudi, nekoliko vojnika i nekoliko civila, u rovu iskopanom na groblju u srcu grada.
Fotografi i novinari AP-a dokumentovali su kako civili iz gradova severozapadno od prestonice u sredu putuju ka Kijevu kroz humanitarni koridor. Uz sporadičnu pucnjavu koja je odjeknula iza njih, vatrogasci su kolicima odvukli starijeg čoveka na sigurno, dete je uhvatilo ruku vojnika koji je pomagao, a žena je koračala, držeći pahuljastu mačku u svom zimskom kaputu.
Da li se ljudi bezbedno evakuišu?
Ukrajinski predsednik Zelenski je rekao da su tri humanitarna koridora delovala u sredu iz Sumija na severoistoku u blizini ruske granice, od predgrađa Kijeva i od Enerhodara, grada na jugu gde su ruske snage preuzele veliku nuklearnu elektranu.
On je rekao da se planira evakuacija civila iz gradova Izjum i Volnovaha u četvrtak i izrazio nadu da bi to mogao i Mariupolj.
Ostala događanja na terenu
Ruske snage zauzele su nekoliko gradova u predgrađima Kijeva i još uvek pokušavaju da zauzmu Černihiv na severu. Istovremeno napreduju ka gradovima Nikolajev, Krivi Rih, Voznesensk i Novovoroncovku na jugu, saopštio je u četvrtak Generalštab ukrajinskih oružanih snaga.
Rusija je rasporedila više od 150.000 vojnika i zadržava veliku i možda odlučujuću prednost u vatrenoj moći, uprkos tome što se suočava sa žestokim ukrajinskim otporom i globalnim finansijskim pritiskom čiji je cilj da osakati njenu ekonomiju.
Evropske nacije su poslale oružje ukrajinskoj vojsci. Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je u sredu uveče nacrt zakona kojim će se 13,6 milijardi dolara pomoći SAD Ukrajini i njenim evropskim saveznicima, skoro polovina od toga za slanje trupa i oružja u istočnu Evropu i opremanje savezničkih snaga tamo.
Civilne vlasti prijavile su rusko bombardovanje tokom noći u predgrađu Kijeva i još dva grada, kao i artiljerijsku vatru na Harkov, drugi po veličini grad u zemlji, na istoku.
Ukrajinska vlada kaže da se oko 20.000 stranaca pridružilo takozvanoj Međunarodnoj legiji za teritorijalnu odbranu Ukrajine i da im je dato oružje za borbu nakon što su stigli. Nekoliko hiljada američkih građana zatražilo je da se pridruži, ali postoji zabrinutost među nezavisnim stručnjacima za bezbednost da bi borbe mogle da privuku i više belih suprimacionista, za koje se veruje da se bore na obe strane sukoba.
Šta se dešava u Rusiji?
U zemlji se nastavljaju raštrkani protesti protiv rata, ali ljudi u Rusiji gube izvore informacija o tome šta se dešava.
Hajniken, Univerzal mjuzik i Diskaveri pridružili su se drugim velikim kompanijama kao što su MekDolands, Starbaks, Koka-kola, PepsiKo i Dženeral elektriks u obustavljanju poslovanja u Rusiji.
Amazon je saopštio da obustavlja isporuke robe koja se prodaje na njegovoj veb stranici kupcima u Rusiji i Belorusiji i da zabranjuje nove prodavce trećih strana iz tih zemalja. Takođe je rečeno da će njegova računarska mreža u klaudu, Amazon Veb Services, prestati da dozvoljava nove prijave iz Rusije i Belorusije.
