Čini se da su ruski manipulatori uticajem suzili svoj fokus dok nastavljaju sa pokušajima da poseju nejedinstvo i potkopaju napore Zapada da podrži Ukrajinu, pokazuje novo istraživanje kompanije za sajber bezbednost "Rikorded fjučer" (Recorded Future - RF).
Dok se tragovi ruskog uticaja mogu pronaći kako ciljaju mnoge zemalje koje su podržavale Ukrajinu oružjem, finansijskom ili drugom pomoći, čini se da su najintenzivniji napori usredsređeni na nekoliko zemalja koje Kremlj smatra možda najranjivijim.
"Verujemo da su Francuska, Nemačka, Poljska i Turska primarne mete ovog narativa uticaja zasnovanog na uočenim aktivnostima uticaja", navodi RF u izveštaju objavljenom u četvrtak.
Autori izveštaja navode da su se odredili u velikoj meri na osnovu toga kako se činilo da se različite mreže uticaja koje podržava Rusija spajaju oko određenih tema, kao da žele da otklone postojeće zabrinutosti i podele u svakoj od četiri zemlje.
"Oni imaju prilično dobar puls o tome koja su neka od tih pitanja ili šta su neke od tih zabrinutosti 100 dana od početka ovog rata", rekao je za Glas Amerike Brajan Liston, viši analitičar obaveštajnih službi za sajber pretnje u RF-u.
I dok je teško utvrditi u kojoj meri ove ruske operacije uticaja "odbijaju" od proukrajinske koalicije, rekao je Liston, verovatno je Kremlj voljan da bude strpljiv.
"Mislim da na ovo gledaju kao na priliku da pokušaju da uđu u neke od tih nesuglasica i pritužbi i pokušaju da razbiju tu koaliciju deo po deo, u nadi da će se ona raspasti", rekao je on.
Pristup je onaj koji su američki zvaničnici i ranije viđali.
Ranije ove godine, Sekretarijat za unutrašnju bezbednost SAD upozorilo je da "zlonamerne strane sile", uključujući Rusiju, čitaju stranicu iz priručnika Kremlja o mešanju u izbore i ponovo pokušavaju da pojačaju podele u američkom društvu.
Najnoviji Bilten o nacionalnom savetodavnom sistemu za terorizam, izdat prošlog meseca, odražava zabrinutost oko Rusije, dodatno upozoravajući da bi Moskva uskoro mogla da pojača svoje kampanje dezinformisanja u vezi sa izborima na sredini predsedničkog mandata, krajem 2022.
RF navodi da bi Rusija možda postavljala slične temelje u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Turskoj.
"Pokušaji izazivanja unutrašnjeg nezadovoljstva prema postojećem rukovodstvu zemlje će vrlo verovatno prethoditi budućim pokušajima da se angažuju u malignom uticaju tokom izbornih ciklusa i drugih targetiranih političkih prekretnica, u nadi da će se projektovati kandidat, stranka ili platforma koji bi bili više usklađeni sa, ili u najmanju ruku manje abrazivni za strateške ciljeve Rusije u Ukrajini", navodi se u izveštaju.
U svakom slučaju, mediji koje podržava Rusija, influenseri i farme trolova su prilagodili svoje poruke u nadi da će generisati pristalice među ključnom publikom.
"U Francuskoj, konkretno, o tome da se ne ide predaleko ili da možda predsednik (Emanuel) Makron želi da se cenjka sa Rusijom", rekao je Liston.
RF je otkrio da su u Nemačkoj ruske kampanje uticaja bile dvostruke, pokrećući debate o tome da li zemlja ne čini dovoljno ili možda čini previše da podrži Ukrajinu, istovremeno pokušavajući da izazove uzbunu zbog ukrajinskih izbeglica koje dolaze u zemlju.
U Turskoj su ruski operativci postavili mnoštvo "temelja" za bavljenje problemima po svom ukusu.
Počevši od kraja maja, RF je pronašao više primera proruskih medija i proruskih mreža uticaja koji su govorili o zabrinutosti Turske o ulasku Finske i Švedske u NATO. Više članaka se fokusiralo na embargo na oružje Finske i Švedske Turskoj, kao i na turske zahteve da obe zemlje izruče pojedince povezane sa Radničkom partijom Kurdistana.
Pored toga, RF navodi da je ruska farma trolova poznata kao Sajber front Z (Cyber Front Z) širila mimove na Telegramu koji su osmišljeni da pojačaju zabrinutost Turske, dok predstavlja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kao istrajnog u stavu protiv širenja NATO-a.
Istovremeno, mediji koje podržava Rusija, poput Sputnjika i Informativne agencije Crvenog proleća, ciljali su na tenzije Turske sa Grčkom, pojačavajući zabrinutost Ankare u vezi sa aktivnostima Grčke u spornim delovima Egejskog i Sredozemnog mora.
Ruske operacije uticaja usmerene na Poljsku u međuvremenu su nastojale da podstaknu istorijske tenzije.
Jedna od istaknutijih tema, navodi se u izveštaju, su sugestije "Poljska planira da iskoristi rat Rusije sa Ukrajinom u svoju korist za reintegraciju istorijski poljskih zemalja ponovo pod svojom kontrolom".
U izveštaju se navodi da je elemente navodne zavere širio ruski državni medij RT krajem aprila, koristeći citate šefa ruske spoljne obaveštajne službe.
Kako bi dodatno potkrepili takve tvrdnje, navodi Rikorded fjučer, proruskim nalozima na Telegramu u maju je počeo da kruži dokument - verovatno falsifikovan - u kojem se navodi da poljske i litvanske trupe planiraju invaziju za kasnije tokom meseca.
Ubrzo su usledili dodatni izveštaji o navodnim planovima za invaziju na drugim ruskim medijskim sajtovima kao što su RIA Novosti i TV Zvezda, piše RF.
Nalazi takođe izgleda priznaju verodostojnost mogućem uspehu ukrajinske obaveštajne službe.
Prošlog meseca, ukrajinska bezbednosna služba objavila je navodnu analitičku belešku ruske obaveštajne službe u kojoj su detaljno navedeni planovi da se informacionim ratom podrži ruska invazija na Ukrajinu.
"Videli smo dosta preklapanja", rekao je Liston iz RF za Glas Amerike. "Podsticanje unutrašnjeg nezadovoljstva, ekonomske zabrinutosti, pokušaj da se Ukrajina poveže sa nacizmom, fašizmom."
"Na osnovu onoga što smo već videli u tim izvorima u odnosu na ono što je bilo u belešci, imali smo prilično dobar osećaj da je ovo autentični analitički propagandni priručnik", rekao je on.
