Rusija je naredila civilima da napuste deo Ukrajine duž istočne obale reke Dnjepar, što je veliko proširenje naloga za evakuaciju za koji Kijev kaže da se svodi na nasilno raseljavanje okupirane teritorije.
Rusija je prethodno naredila civilima da napuste teritoriju koju kontroliše na zapadnoj obali reke, gde su ukrajinske snage ostvarile napredak u pokušaju da osvoje Herson. Zvaničnici koje je postavila Rusija u utorak su saopštili da se naredba o evakuaciji sada proširije na zonu od 15 kilometara i duž istočne obale Dnjepra.
Ukrajinske vlasti tvrde da evakuacija uključuje nasilnu deportaciju iz okupirane teritorije - što je ratni zločin. Rusija, koja tvrdi da je anektirala tu oblast, kaže da transportuje civile na bezbedne lokacije zbog rizika da bi Ukrajina mogla da upotrebi nekonvencionalno oružje.
Moskva optužuje Kijev da planira da upotrebi takozvanu "prljavu bombu" kako bi raširio radijaciju, ili da digne u vazduh branu i poplavi gradove i sela u pokrajini Herson. Kijev kaže da su optužbe da bi primenio takvu taktiku na sopstvenoj teritoriji apsurdne, ali da Rusija možda sama planira takve akcije u nameri da za njih okrivi Ukrajinu.
Ušće reke Dnjepar je poslednjih nedelja jedna od najvažnijih linija fronta. Rusija ima hiljade vojnika u jedinom džepu teritorije na zapadnoj obali koji drži. Ukrajinsko napredovanje je usporeno proteklih dana, a komandanti kažu da je to zbog hladnog i vlažnog vremena i strmijeg terena.
U gradu Hersonu u utorak ulice su bile doslovno prazne, a većina prodavnica je zatvorena. Neki građani ipak prkose naređenju da napuste to područje.
"Zašto da idem? Zbog čega? Ostaću ovde do kraja", kaže Ekaterina, prodavačica, pričajući o kući koju su njeni preci "izgradili sopstvenim rukama."
Ukrajina poziva na izolaciju Rusije posle napada na infrastrukturu
Istovremeno, ukrajinski zvaničnici pozvali su na izolaciju Rusije u međunarodnim telima nakon što su ruske snage izvršile napade na infrastrukturne ciljeve u više ukrajinskih gradova.
Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko rekao je u utorak da bi Rusija trebalo da bude isključena iz grupe zemalja G-20 i da bi poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da učestvuje na ovomesečnom samitu G-20 u Indoneziji trebalo da bude opozvan.
"Putin je javno priznao da je naredio raketne udare na ukrajinske civile i energetsku infrastrukturu", napisao je Nikolenko na Tviteru. "Sa rukama umrljanim krvlju, ne sme se dozvoliti da sedi za stolom sa svetskim liderima".
U svom noćnom obraćanju u ponedeljak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da Rusija "ne bi trebalo da ima mesto" u Savetu bezbednosti UN.
"Teror nad ukrajinskim energetskim postrojenjima, u pozadini pokušaja Rusije da pogorša globalnu prehrambenu krizu, jasno ukazuje da će Rusija nastaviti da se suprotstavlja celoj međunarodnoj zajednici", rekao je Zelenski.
Ukrajinska vojska saopštila je da je u napadima Rusije u ponedeljak bilo ispaljeno više od 50 krstarećih projektila. Udari su izazvali prekid u snabdevanju vodom i strujom u većem delu Kijeva, ali je gradonačelnik Vitalij Kličko u utorak rekao da su te usluge obnovljene.
Putin je rekao da su napadi od ponedeljka bili odgovor na navodni ukrajinski napad dronovima na rusku crnomorsku flotu.
Odgovarajući na pitanja novinara li je bombardovanje odgovor na nedavne događaje u Crnom moru, Putin je rekao: "Delimično, da. Ali to nije sve što smo mogli da uradimo".
Ukrajina nije potvrdila niti demantovala napad na rusku flotu, što je Rusija u subotu navela kao razlog za suspenziju svog učešća u inicijativi UN za izvoz žitarica.
Visoki američki vojni zvaničnik rekao je da Sjedinjene Države prate izveštaj o navodnom napadu na brodove ruske mornarice u Sevastopolju i rekao: "Procenjujemo da je tamo bilo eksplozija".
Putin je u ponedeljak rekao da je Ukrajina poslala dronove na rusku flotu kroz zonu koja je trebalo da obezbedi bezbednost brodova koji prevoze žito.
Šef UN za pomoć Martin Grifits rekao je u ponedeljak Savetu bezbednosti UN da nijedan brod uključen u dogovor UN o žitu nije bio u koridoru kada se navodni napad dogodio.
U međuvremenu, u pokušaju da se spreči glad u svetu, 12 brodova sa žitaricama isplovilo je iz ukrajinskih luka, uprkos povlačenju Moskve iz inicijative. Prevezli su 354.500 tona žitarica, najviše u jednom danu od početka programa, što sugeriše da se otklanja zaostatak nakon što je izvoz prekinut u nedelju.
Međutim, transport je ponovo doveden u sumnju kada je rusko Ministarstvo odbrane kasno u ponedeljak saopštilo da je "neprihvatljivo" da brodovi prolaze kroz Crnomorski bezbednosni koridor.
Osiguravajuća kompanija Lojds of London Askot pauzirala je osiguranje za nove pošiljke koje idu kroz ukrajinski crnomorski koridor.
"Od danas pauziramo sa navedenim novim pošiljkama dok bolje ne razumemo situaciju", rekao je šef kargo Askot. Kris Mekgil. "Osiguranje koje je već izdato i dalje stoji".
Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da zaustavljanje učešća Rusije u inicijativi za žito ima "neposredne, štetne posledice" po globalnu bezbednost hrane.
Dopisnica Glasa Amerike iz Ujedinjenih nacija Margaret Bešir doprinela je pisanju ovog izveštaja. Neke informacije preuzete su od agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters.
