Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden u četvrtak bi trebalo da govori o invaziji Rusije na Ukrajinu, uključujući i pomoć SAD Kijevu, dok njegova administracija priprema još jednu rundu bezbednosne pomoći za koju se očekuje da će iznositi oko 800 miliona dolara.
Sjedinjene Države su prošle nedelje najavile paket slične veličine, a očekuje se da će nova pomoć uključiti više artiljerijskog oruđa i desetine hiljada artiljerijskih granata, što će verovatno biti kritično za borbe u istočnom regionu Donbasa.
Ranije ove nedelje, Bajden je potvrdio novinarima da će poslati još artiljerijskog oruđa u Ukrajinu.
"Od 3,5 milijardi dolara ovlašćenja za povlačenje koju je Kongres dodelio za ovu fiskalnu godinu, iskoristili smo preko 2,4 milijarde dolara da obezbedimo Ukrajini vojnu opremu i sposobnosti koje su joj potrebne za odbranu", rekao je visoki zvaničnik za Glas Amerike. "Nastavljamo da razmatramo dodatnu bezbednosnu pomoć koju možemo da pružimo Ukrajini, a postoje i dodatna ovlašćenja od kojih možemo da se oslonimo ako je potrebno.".
3,5 milijardi dolara deo je Zakona o dodatnim izdvajanjima za Ukrajinu od 13,6 milijardi dolara koji je Kongres odobrio u martu.
Predsednik se savetuje sa vojnim liderima
Dok je Rusija u sredu izvela nove napade na ukrajinski lučki grad Marijupolj, Bajden je sazvao svoje vojno rukovodstvo kako bi dobio najnoviju procenu ruske invazije.
"Želim da čujem od svih vas i vaše procene o tome šta vidite na terenu i u našim snagama", rekao je Bajden visokom vojnom rukovodstvu u Beloj kući pre sastanka. "Strateško okruženje se brzo razvija u svetu, ali to znači da naši planovi i položaj snaga moraju biti podjednako dinamični".
Bajden se sastao sa borbenim komandantima, uključujući i sekretara odbrane Lojda Ostina, predsedavajuće Združenim štabom generalštaba generala Marka Milija i otprilike dvadesetak drugih vojnih lidera i savetnika za nacionalnu bezbednost.
Ranije u sredu, SAD su uvele nove sankcije još desetinama pojedinaca i entiteta optuženih za izbegavanje tekućih finansijskih kazni izrečenih Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.
"Sekretarijat za finansije sankcionisao je Transkapitalbank – ključnu rusku komercijalnu banku koja je ponudila usluge bankama širom sveta kako bi izbegle međunarodne sankcije, i za više od 40 pojedinaca i entiteta koji su deo ruske mreže za izbegavanje sankcija koju vodi ruski oligarh Konstantin Malofejev", rekla je novinarima sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki.
Psaki je rekla da je Vašington takođe uveo sankcije kompanijama u ruskoj industriji rudarstva virtuelnih valuta i primenio vizna ograničenja za više od 600 pojedinaca kao odgovor na kršenje ljudskih prava od strane Rusije i Belorusije.
Majkl O’Henlon, viši saradnik i direktor spoljnopolitičkog istraživanja u Institutu Brukings, rekao je za Glas Amerike da, pored vojne pomoći i ekonomskih sankcija, Vašington mora da počne da razmišlja o mogućim krajnjim stanjima sukoba.
"A onda, razmislite šta možemo da uradimo da ohrabrimo strane, radeći sa drugim spoljnim akterima, čak i sa Kinezima možda, da pokušaju da dođu do neke tačke sa kojom svi možemo da živimo, u poređenju sa alternativom da se ovo pretvori u višemesečni ili čak višegodišnji sukob", rekao je O'Henlon. "Ali kratkoročno, mi samo pokušavamo da pomognemo Ukrajincima da ne izgube".
Bitka za Mariupolj
Veruje se da je više od 100.000 Ukrajinaca zarobljeno u Mariupolju, gde je živelo 400.000 ljudi pre nego što je Rusija napala zemlju 24. februara.
"Tamošnji uslovi su zaista užasni", rekao je državni sekretar SAD Entoni Blinken u sredu na diplomatskoj konferenciji u Panami. On je istakao da su se pokušaji humanitarnih koridora koji bi omogućili stanovnicima Mariupolja da pobegnu "veoma brzo raspali".
Borba oko Mariupolja deo je šire ruske ofanzive u strateški važnom regionu Donbasa, gde Moskva pojačava svoje vojno prisustvo.
"Trenutni cilj Moskve je da proširi svoju kontrolu na istoku i jugu. U idealnom slučaju, oni bi želeli da zgrabe Harkov i Odesu", rekao je za Glas Amerike Džon E. Herbst, viši direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Ukrajini. "Ali to su visoki ulozi. Možda će morati da se zadovolje Mariupoljom".
Moskva je 25. marta, nakon gubitaka na severu Ukrajine, najavila veliku promenu strategije i povukla snage sa severa, uključujući predgrađe prestonice Kijeva, kako bi konsolidovala vojne dobitke u Donbasu i uspostavila kopneni most ka Krimu.
Analitičari kažu da ako ruske snage ostvare potpunu kontrolu nad Donbasom, njihove diplomate će imati jaču poziciju u mirovnim pregovorima i biti u boljoj poziciji da zahtevaju autonomiju za region.
"Ali čak i ako (ruski predsednik Vladimir Putin) ostvari velike dobitke na istoku i jugu i prihvati rešenje koje mu daje kontrolu nad njegovim novim osvajanjima, to ne znači da će biti zadovoljan", rekao je Herbst.
Analitičari američkog Sekretarijata za odbranu kažu da bi bitka za region Donbasa, gde borbe traju od ruske aneksije Krima 2014, mogla da potraje još mesecima.
