Odbrana Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) prvostepeno osuđenog na doživotnu robiju zbog ratnih zločina, zatražila je odlaganje izricanja presude do momenta kada bi njegovi branioci mogli biti lično prisutni u sudnici sa svojim klijentom, objavio je Međunarodni mehanizam za krivične sudove.
“Pod ovim nepredviđenim, nesrećnim i ekstremnim okolnostima, odbrana Ratka Mladića sa poštovanjem traži od Žalbenog vijeća da stopira ročište izricanja presude i da ga odloži do trenutka kada bi oba branioca mogla lično prisustvovati”, navodi se u podnesku koji je potpisao branilac Branko Lukić.
Tužilaštvo i odbrana imali su rok do 25. maja da se izjasne da li će ročištu prisustvovati putem video konferencije.
“Ratko Mladić je odmah nakon određivanja datuma izricanja presude rekao da se protivi svakoj vrsti video linka i insistira da bude prisutan lično u sudnici u pratnji oba svoja branioca Branka Lukića i Dragana Ivetića”, navedenu je u podnesku Međunarodnom mehanizmu za krivične sudove.
Takođe je navedeno i da je mentalna sposobnost Ratka Mladića da učestvuje u postupku neproverena.
“Potencijalno je utvrđeno da negativno utiče na integritet postupka”, navedeno je u dokumentu koji je potpisao Lukić.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove krajem aprila je saopštio da je izricanje pravosnažne presude zakazano za 8. jun.
Bivši ratni komandant Vojske Republike Srpske 2017. prvostepeno je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika međunarodnih mirovnih snaga – UNPROFOR-a za taoce.
Avgusta 2020. uložene su žalbe na prvostepenu presudu. Odbrana je zatražila oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, dok je Tužilaštvo zatražilo da se Mladić proglasi krivim i za genocid u još pet opština – Prijedoru, Sanskom Mostu, Foči, Kotor Varoši i Vlasenici.
Mladić, koji je posle raspisivanja međunarodne poternice bio u bekstvu šest godina, uhapšen je maja 2011. u selu Lazarevu kod Zrenjanina. Pod imenom Milorad Komadić krio se u kući svog rođaka Branka Mladića.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije koja prema mišljenju suda nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
U periodu od 11. do 22. jula 1995. pošto je području Srebrenice, koje je bilo pod zaštitom Ujedinjenjih nacija, prešlo pod kontrolu Vojske Republike Srpske kojom je komandovao prvostepeni haški osuđenik Ratko Mladić - ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.
