U Skupštini Srbije u četvrtak su pokrenute dve značajne teme iz oblasti ekologije - nelegalne deponije i eksploatacija peska i šljunka, a koje su veliki problemi za koje će Srbija morati da izdvoji značajna sredstva u narednim godinama da bi ih rešila.
Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je da, prema procenama, u zemlji ima između 3.500 i 4.500 divljih deponija, mada on lično misli da ih ima i više. Prema preporuci Fiskalnog saveta, budžet za ovo ministarstvo trebao bi trebao da se dogodine učetvorostruči - sa pet na 20 milijardi dinara.
"Problem je u tome, kako da to rešimo. Puno takvih mesta traži pomalo para, to je, znači, puno para, i to je priča da lokalnim samoupravama i ministarstvu treba i nešto novca da to rešimo”, rekao je Trivan tokom rasprave u Skupštini Srbije o amandmanima na izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine.
Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta je prethodno ukazala da će korišćenje IPARD fondova, što je suština izmena zakona, podrazumevati i ispunjavanje određenih uslova, a da ima mnogo situacija u Srbiji gde oni nisu ispunjeni.
"Ponoviću problem koji postoji s peščanom mafijom koja je povezana s građevinskom mafijom. Radi se o eksploataciji peska i šljunka, uglavnom u nebranjenom delu leve obale sve tri Morave, Save i Dunava. Tamo se eksploatiše taj pesak i šljunak bez ikakve kontrole,”rekla je Radeta.
Prema njenim rečima, ta "peščana mafija" je povezana s "građevinskom mafijom", jer oni, kako kaže, dobijaju jeftino taj pesak, a građevinci to kupuju po povoljnim uslovima.
Najveći problem nelegalne eskploatacije peska i šljunka je ekološke prirode jer dolazi do promene toka reka, erozije obale, poplava čim padnu "tri kapi kiše", a prema rečima poslanice, protiv takvog kriminala podnete su samo četiri krivične prijave ove godine.
Ministar Trivan je rekao da bi voleo da su vode i šume u nadležnosti ekologije, jer bi se onda govorilo o resursima.
"Inspekcije zaista moraju da rade svoj posao. Ja ću ozbiljno razmisliti o tome i da nađemo osnov da se ekologija uključi u tu priču. Potpuno sam svestan kapitala, potpuno sam svestan ko se sve bavi ovim poslom, to me neće impresionirati i na ovaj način ste samo pokrenuli pitanje koje ćemo pokušati s kolegama iz drugih ministarstava da nekako rešimo,”rekao je Trivan.
Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović je, govoreći o izmenama i dopunama zakona, rekao da nije dovoljno naglašeno da nema zaštite životne sredine bez zaštite prirodnih bogatstava i da svako ko primenjuje IPARD sredstva mora da štiti životnu sredinu.
"Moramo u zakon da unesemo obavezu zaštite naših prirodnih i privrednih bogatstava. Ako to ne unesemo, nemojte posle da se žalimo kada neko zloupotrebljava naše resurse,” podvukao je Obradović i upitao kako će se deliti IPARD sredstva i da li će novac dobijati samo članovi vladajuće Srpske narpedne stranke.